Жан-Поль Марат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Жан-Поль Марат (французсем Мара теҫҫӗ, фр. фр. Jean-Paul Marat; 24 ҫу 1743, Будри, Невшатель кнеҫлӗхӗ (халь — Невшатель кантонӗ) — 13 утӑ 1793, Париж) — франци революционерӗ, Францин Аслă революцийĕ тапхӑрӗн политика ӗҫченӗ, тухтӑр, радикаллӑ журналист, якобинецсен ертӳҫисенчен пӗри. 1789 ҫулхи авӑн уйӑхӗнчен тухакан хаҫата чысласа «Халӑх тусӗ» ят панипе паллӑ.
Remove ads
Пурнӑҫӗ

1793 ҫулта Шарлотта Корде аллинчен вилнӗ.
Ӗҫӗ-хӗлӗ
Вуламалли
- Марат Ж. П. Памфлеты. / Под ред. со вступит. статьей и коммент. Ц. Фридлянда. — М.-Л.: Academia, 1934. — 856 с.
- Марат Ж. П. Памфлеты. / Под общ. ред. Ф. Кон. — М.: Соцэкгиз, 1937. — 135 с.
- Марат Ж. П. Избранные произведения: В 3-х т. / [Отв. ред. акад. В. П. Волгин]. Сост.: Акад. В. П. Волгин и А. З. Манфред. Пер. С. Б. Кана. Вступ. статья А. З. Манфреда. Коммент. В. М. Далина. — М.: Академия наук СССР, 1956.
- Т. 1: До революции. — 360 с.: п.
- Т. 2: От начала революции до Вареннского кризиса. — 316 с.: п.
- Т. 3: От бегства короля до падения монархии. / Пер. с коммент. В. М. Далина. — 420 с.: п.
- Левандовский А. П. Сердце моего Марата: Повесть о Жане Поле Марате.. — М.: Политиздат, 1975. — 478 с. — (Пламенные революционеры).
- Дюма А. Собрание сочинений. Т. 48. Инженю. Пер. с франц. Л. Токарева. Комментарии Т. Гиоевой, Ф. Рябова. Иллюстрации Е. Ганешина. — М.: Арт-Бизнес-Центр, 2000. — 640 с.
Каҫӑсем
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads