СССГ-дин Илимрин академия (СССГ-дин ИА) (урус Академия наук СССР (АН СССР)) ― СССГ-дин вини дережадин илимдин идара. Ада уьлкведин чӀехи метлеб авай ва кӀвенкӀве аваз фидай алимар сад ийидайди я. Ам СССГ-дин Министрдин шурадик (СССГ-дин Халкьарин комиссарин шурадик) акатзавай тир.

Thumb
СССГ-дин Илимрин Академиядин Президиумдин дарамат. 1940-лагьай йисан вилик авур шикил

1925-1991-лагьай йисарин арада кӀвалахзавай тир. Адан кӀвалах давам ийизавайди - Урусатдин илимрин академия.

Ибаратни къурулуш

1936-лагьай йисан 1-лагьай гьердиз Илимрин академиядк 98 гьакъикъи тир член акатзавай тир. 1989-лагьай йисуз Академиядик акатзавай ибур тир:

  • 323 гьакъикъи член,
  • 586 член-корреспондент,
  • 138 чара уьлквейрин член[1].

Идара авунин органар

СССГ-дин ИА органар анжах хкягъунин бинедал туькӀуьрзавай тир. Лап кьилин орган - Академикринни член-корреспондентрин виридан алтӀушун я. Академиядиз регьебервал авун патал Виридан алтӀушунин сессийрин арада ада СССГ-дин ИА-дин Президиум хкягъзавайди я.

Шурайрин девирда хьайи Илимрин академиядин президентар:

  • Александр Петрдин хва Карпинский (1917—1936 йй.);
  • Владимир Леонтиян хва Комаров (1936—1945 йй.);
  • Сергей Иванан хва Вавилов (1945—1951 йй.);
  • Александр Николаян хва Несмеянов(1951—1961 йй.)
  • Мстислав Всеволодан хва Келдыш (1961—1975 йй.);
  • Анатолий Петрдин хва Александров (1975—1986 йй.);
  • Гурий Иванан хва Марчук (1986—1991 йй.).

Къурулуш

СССГ-дин Илимрин академиядин ибаратдик акатзавай ибур тир: цӀукьуд (1956-лагьай йисалай инихъ)республикадин академия (УСФСР-диз вичин академия авачир) ва РСФСР-да авай пуд региондин хел: Сибирдин (1957), Яргъал тир рагъэкъечӀдайпатан (1987) и Уралдин (1987).

  • Физикадинни-техничекадин ва математикадин илимрин секция. Хилер: математикадин, умуми физикадинни астрономиядин, хвехуьнин физикадин, энергетикадин физикадинни-техничекадин проблемрин, механикадинни идара авунин процессрин.
  • Химиядинни-технологоядин ва биологиядин илимрин секция. Хилер: умуми ва техникадин химиядин; физикадинни-химиядин ва органика тушир материалрин технологиядин; биохимиядин, биофизикадин ва физиологиядин активвал авай гилигалрин химиядин; умуми биологиядин.
  • Чиликай илимрин секция. Хилер: геологиядин, геофизикадин ва геохимиядин; океанологиядин, атмосферадин физикадин, географиядин.
  • Жемятдин илимрин секция. Хилер: историядин; философиядин ва ихтиярдин; экономикадин; эдебиятдинни чӀалан[1].

Пишкешар

  • Кьве Ленинан орден (1969[2], 1974).

СССГ-дин ИА-дин пишкеш

  • Карл Марксан тӀварунихъ галай къизил медаль.

Фильм

  • «Уьлкве ва илим» (урус «Страна и наука»), 1974-лагьай йис - Шурайрин ГалкӀдин Илимрин Академиядин 250 йис тамам хьуниз талукьарнавай фильм.[3]

Филателияда

Эдебият

  • Документы по истории Академии наук СССР: 1917—1925 гг./ Сост. В. А. Тряскина. Л.,: Наука, 1986.
  • Автографы учёных в Архиве Академии наук СССР. Л.: Наука, 1978.
  • Академия наук в решениях Политбюро ЦК РКП(б)-ВКП(б)-КПСС. М., 2000.
  • Кольцов А. В. Развитие Академии наук как высшего научного учреждения СССР. 1926—1932. Л.: Наука, 1982.
  • Комков Г. Д., Левшин Б. В., Семенов Л. К. Академия наук СССР. Краткий исторический очерк. М.: Наука, 1974.
  • Материалы к истории Академии наук СССР за советский период: 1917—1947 гг. М., 1950.
  • Международные научные связи Академии наук СССР. 1917—1941 Сост. Ю. А. Панцырев. М.: Наука, 1992.
  • 220 лет Академии наук СССР. Справочная книга. М.-Л.,1945.
  • Соколовская З. К., Яншин А. Л. История Академии наук России в книгах серии РАН «Научно-биографическая литература» // Вопросы истории естествознания и техники. № 3. 1999.
  • Трагические судьбы: репрессированные учёные Академии наук СССР. М., 1995.
  • Тютюнник В. М. Федотова Т. А. Золотые медали и именные премии Академии наук СССР: библиографический указатель. Тамбов, 1988.
  • Уставы Российской Академии наук. 1724—1999. М., 1999.

ГьакӀни пара археологиядин жигъин тийир хьтин затӀар ва тарихдикай кӀвалахар.

Баянар

ЭлячӀунар

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.