![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Nikolaas_Tinbergen_1978.jpg/640px-Nikolaas_Tinbergen_1978.jpg&w=640&q=50)
Николас Тинберген
холандски зоолог, етолог / From Wikipedia, the free encyclopedia
Николас „Нико“ Тинберген FRS[1] (холандски: Nikolaas "Niko" Tinbergen; 15 април 1907 во Хаг — 21 декември 1988 во Оксфорд) — холандски биолог и орнитолог, кој ја поделил Нобеловата награда за физиологија или медицина во 1973 година со Карл фон Фриш и Конрад Лоренц[2][3] за нивните откритија во врска со организацијата и измамувањето на поединечните и групните шеми на однесувања кај животните.
Нико Тинберген | |
---|---|
![]() Тинберген во 1978 година | |
Роден(а) | 15 април 1907(1907-04-15) Хаг, Холандија |
Починал(а) | 21 декември 1988(1988-12-21) (возр. 81) Оксфорд, Англија |
Живеалиште | Обединето Кралство |
Националност | Холанѓанец |
Полиња | зоологија, етологија |
Установи | Оксфордски универзитет |
Образование | Лејденски универзитет |
Докторски ментор | Хилдебранд Бошма |
Докторанди |
|
Познат по | Ефект сокол/гуска Четири прашања |
Поважни награди | Нобелова награда за физиологија или медицина (1973) |
Во 1951 година ја објавил „Студија на инстинктот“, влијателна книга за поведението на животните.
Во 1960-тите соработувал со режисерот Хју Фалкус на повеќе филмови за дивиот свет, вклучувајќи ги „Загатката на враната“ (The Riddle of the Rook; 1972) и „Сигнали за преживување“ (Signals for Survival, 1969), кои ја освоиле италијанската награда таа година и американската сина лента во 1971 година.