![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Palmyrenisch.jpg/640px-Palmyrenisch.jpg&w=640&q=50)
Палмирска азбука
From Wikipedia, the free encyclopedia
Палмирската азбука била историска семитска азбука што се користела за пишување на палмирски арамејски јазик. Се користела помеѓу 100 пр.н.е. и 300 година н.е. во Палмира во сириската пустина. Најстариот преживеан палмирски натпис е датиран во 44 г.п.н.е.[2] Последниот преживеан натпис датира од 274 година н.е., две години откако била отпуштена Палмира од римскиот цар Аврелијан, со што се ставило крај на Палмирската Империја. Употребата на палмирскиот јазик и писмо опаднало, заменето со грчко и латинско писмо.
Палмирска азбука | |
---|---|
![]() Палмиска натписна плочка во Музејот Лувр | |
Тип | |
Период | 100 п.н.е. до 300 н.е. |
Правец на пишување | од десно кон лево ![]() |
Јазици | Палмирско арамејски |
Сродни писма | |
Матични системи | Прасинаитска азбука
|
Сродни системи | Амонитска азбука Брамово писмо [a] Едеска азбука[1] Елимајска азбука[1] Хатранска азбука[1] Хебрејска азбука Мандајска азбука[1] Набатејска азбука[1] Пахалавски писма Натписен партиски јазик |
ISO 15924 | |
ISO 15924 | Palm, 126 ![]() |
Уникод | |
Уникоден опсег | U+10860–U+1087F Final Accepted Script Proposal |
[a] Семитското потекло на брамовите писма не е еднострано согласено. |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Barth%C3%A9l%C3%A9my_Alphabet_palmyrien.jpg/640px-Barth%C3%A9l%C3%A9my_Alphabet_palmyrien.jpg)
Палмирската азбука била изведена од курзивни верзии на арамејската азбука и споделува многу од нејзините одлики:[3][4]
- Претставени дваесет и две букви само со согласки
- Напишано хоризонтално од десно кон лево
- Броеви напишани десно-лево со употреба на недецимален систем
Вообичаено писмото било пишувано без празни места или интерпункциски помеѓу зборовите и речениците (scriptio contunua стил).
Развиени биле две облика на палмирската азбука: Заоблениот, курзивен облик добиена од арамејската азбука и подоцна декоратив, монументален облик развиен од палмирскиот курзив.[2] И курзивните и монументалните облици најчесто користат правописни лигатури.[4]