Српскохрватска граматика

Граматиката на српскохрватскиот јазик (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сложени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.

Именки

Падежи и деклинација на именки

Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.

Еднина	Класа I - м.р. I прозор	Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре	Класа I - с.р. I село	Класа I - с.р. I воглавном што завршуваат на -e** дрво and Миле (име)	Класа II - ж.р. I жена	Класа II - ж.р. I -ka банка	Класа II - ж.р. I -ga книга	Класа III - ж.р. II љубов
Номинатив	прозор prozor	магарац magarac	село selo	дрво drvo Миле Mile	жена žena	банка banka	књига knjiga	љубав ljubav
Генитив	прозорa prozora	магарца magarca	селa sela	дрвета drveta Милета Mileta	женe žene	банке banke	књиге knjige	љубави ljubavi
Датив	прозôру prozôru	магâрцу magârcu	сêлу sêlu	дрвêту drvêtu Милету Miletu	жêни žêni	бâнци bânci	књизи knjizi	љубâви ljubâvi
Акузатив	прозор prozor	магарца magarca	село selo	дрво drvo Милета Mileta	жену ženu	банку banku	књигу knjigu	љубав ljubav
Вокатив	прозорē prozore	магарчē magarče	селō selō	дрвō drvō Миле Mile	женō ženō	банкō bankō	књигō knjigō	љубави ljubavi
Инструментал	прозором prozorom	магарцом magarcom	селом selom	дрветом drvetom Милетом Mile	женом ženom	банком bankom	књигом knjigom	љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју)
Локатив	прозóру prozóru	магáрцу magárcu	сéлу sélu	дрвéту drvétu Милету Miletu	жéни žéni	бáнци bánci	књизи knjizi	љубави ljubavi
Множина	прозори	магариња	села	дрва	жени	банки	книги	љубов
Номинатив	прозори prozori	магарци magarci	села sela	дрва drva	жене žene	банке banke	књиге knjige	љубави ljubavi
Генитив	прóзорā prozora	мáгарцā magarca	сéлā sela	дрвā drva	жéнā žena	бáнкā banka	књигā knjiga	љубави ljubavi
Датив	прозорима prozorima	магарцима magarcima	селима selima	дрвима drvima	женама ženama	банкама bankama	књигама knjigama	љубавима ljubavima
Акузатив	прозоре prozore	магарце magarce	села sela	дрва drva	жене žene	банке banke	књиге knjige	љубави ljubavi
Вокатив	прозори prozori	магарци magarci	села sela	дрва drva	женe žene	банке banke	књиге knjige	љубави ljubavi
Инструментал	прозорима prozorima	магарцима magarcima	селима selima	дрвима drvima	женама ženama	банкама bankama	књигама knjigama	љубавима ljubavima
Локатив	прозорима prozorima	магарцима magarcima	селима selima	дрвима drvima	женама ženama	банкама bankama	књигама knjigama	љубавима ljubavima

* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.

Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:

i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.

ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).

iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).

Придавки

Инфлекција

Придавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).

Еднина	М.Р.	С.Р.	Ж.Р.
Номинатив	нов(и)	ново	нова
Акузатив	нов(и)	ново	нову
Генитив	новог(а)	новог(а)	новe
Датив	новом	новом	новој
Инструментал	новим	новим	новом
Локатив	новом	новом	новој
Множина	нови (m)	нови (n)	нови (f)
Номинатив	нови	нова	нове
Акузатив	нове	нова	нове
Генитив	нових	нових	нових
Датив	новим	новим	новим
Инструментал	новим	новим	новим
Локатив	новим	новим	новим

Компарација на придавки

Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.

Еднина	М.Р.	С.Р.	Ж.Р.
Номинатив	добар бољи најбољи	добро боље најбоље	добра боља најбоља
Акузатив	добар бољи најбољи	добро боље најбоље	добру бољу најбољу
Генитив	доброг(а) бољег(а) најбољег(а)	доброг(а) бољег(а) најбољег(а)	добре боље најбоље
Датив	добром бољом најбољом	добром бољом најбољом	доброј бољој набољој
Инструментал	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим	добром бољом најбољом
Локатив	добром бољом најбољом	добром бољом најбољом	доброј бољој набољој
Множина	М.Р.	С.Р.	Ж.Р.
Номинатив	добри бољи најбољи	добра боља најбоља	добре боље најбоље
Акузатив	добре боље најбоље	добра боља најбоља	добре боље најбоље
Генитив	добрих бољих најбољих	добрих бољих најбољих	добрих бољих најбољих
Датив	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим
Инструментал	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим
Локатив	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим	добрим бољим најбољим

Глаголи

Помошни глаголи

Глагол јесам

Нема инфинитив и има само сегашно време:

Лична заменка	Сегашност		Сегашност (нег. форми)
	Долга (акцентирана) форма	Долга (неакцентирана) форма
Ја (Јас)	јесам	сам	нисам
Ти (Ти)	јеси	си	ниси
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)	јесте	је	није
Ми (Ние)	јесмо	смо	нисмо
Ви (Вие)	јесте	сте	нисте
Они, Оне, Она (Тие)	јесу	су	нису

Глагол бити

Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.

Лич. заменка	Сегашност	Иднина		Минато
		1-во	2-ро	перфект	аорист	имперфект	плуперфект
Ја (Јас)	будем	ћу бити	будем био/ла	сам био/ла; био/ла сам	бих	бејах	био/ла сам био/ла
Ти (Ти)	будеш	ћеш бити	будеш био/ла	си био/ла; био/ла си	би	бејаше	био/ла си био/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)	буде	ће бити	буде био/ла/ло	је био/ла/ло; био/ла/ло је	би	бејаше	био/ла/ло је био/ла/ло
Ми (Ние)	будемо	ћемо бити	будемо били/ле	смо били/ле; били/ле смо	бисмо	бејасмо	били/ле смо били/ле
Ви (Ти)	будете	ћете бити	будете били/ле	сте били/ле; били/ле сте	бисте	бејасте	били/ле сте били/ле
Они, Оне, Она (Тие)	буду	ће бити	буду били/ле/ла	су били/биле/била; били/ле/ла су	бише	бејаху	били/ле/ла су били/ле/ла

Правилни глаголи

Лич. заменка	Сегашност	Иднина		Минато
		1-во	2-ро	перфект	аорист	имперфект	плуперфект
Ја (Јас)	радим	ћу радити	будем радиo/ла	сам радиo/ла; радиo/ла сам		рад+ах>рађах	радиo/ла сам радиo/ла
Ти (Ти)	радиш	ћеш радити	будеш радиo/ла	си радиo/ла; радиo/ла си		рад+аше>рађаше	радиo/ла си радиo/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)	ради	ће радити	буде радиоo/ла/ло	је радиo/ла/ло; радиo/ла/ло је		рад+аше>рађаше	радиo/ла/ло је радиo/ла/ло
ми (We)	радимо	ћемо радити	будемо радили/ле	смо радили/ле; радили/ле смо		рад+асмо>рађасмо	радли/ле смо радили/ле
Ви (Вие)	радите	ћете радити	будете радили/ле	сте радили/ле; радили/ле сте		рад+асте>рађасте	радили/ле сте радили/ле
Они, Оне, Она (Тие)	раде	ће радити	буду радили/ле/ла	су радили/радиле/радила; радили/ле/ла су		рад+аху>рађаху	радили/ле/ла су радили/ле/ла

Неправилни глаголи

Лич. заменки	Сегашност	Иднина		Минато
		1-во	2-ро	перфект	аорист	имперфект	плуперфект
Ја (Јас)	могу'	ћу моћи	будем могаo/ла	сам могаo/ла; могаo/ла сам	могох	моћијах	могаo/ла сам могаo/ла
Ти (Ти)	можеш	ћеш моћи	будеш могаo/ла	си могаo/ла; могаo/ла си	може	моћијаше	могаo/ла си могаo/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)	може	ће моћи	буде могаo/ла/ло	је могаo/ла/ло; могаo/ла/ло je	може	можијаше	могаo/ла/ло je могаo/ла/ло
Ми (Ние)	можемо	ћемо моћи	будемо могли/ле	смо могли/ле; могли/ле смо	могосмо	моћијасмо	могли/ле смо могли/ле
Ви (Вие)	можете	ћете моћи	будете могли/ле	сте могли/ле; могли/ле сте	могосте	моћијасте	могли/ле сте могли/ле
Они, Оне, Она (Тие)	могу	ће моћи	буду могли/ле/ла	су могли/могле/могла; могли/ле/ла су	могоше	моћијаху	могли/ле/ла су могли/ле/ла

Предлози

Предлог	Падеж	Услов	Пример
među	акузатив	со глагол што означува движење	ići među ljude = „[да] оди меѓу луѓето“
	инструментал	со глагол што не означува движење	biti među ljudima = „[да се] биде меѓу луѓето“
na	акузатив	со глагол што означува движење	postaviti na sto = „[да се] постави на масата“
	локатив	со глагол што не означува движење	biti na stolu = „[да се] биде на масата“
nad(a)	акузатив	со глагол што означува движење	uzdigati se nad more = „[да се] воздигне над морето“
	инструментал	со глагол што не означува движење	nalaziti se nad morem = „се наоѓа над морето“
o	акузатив		obesiti o nešto = „[да] обеси нешто“
	локатив		govoriti o nečemu = „[да] зборува за нешто“
pod(a)	акузатив	со глагол што означува движење	padati pod sto = „[да] падне под масата“
	инструментал	со глагол што не означува движење	ležati pod stolom = „[да] лежи под масата“
pred(a)	акузатив	со глагол што означува движење	pozoviti pred kralja = „[да се] повика пред кралот“
	инструментал	со глагол што не означува движење	govoriti pred kraljem = „[да] зборува пред кралот“
s(a)	генитив		iskočiti sa stolice = „[да] срипа од столот“
	инструментал	со нешто	s mužem = „со мажот [ми]“
u	генитив		u Branka Ćopića = „у/кај Бранко Ќопиќ“
	акузатив	со глагол што означува движење	ići u selo = „[да] оди во село“
	локатив	со глагол што не означува движење	živeti u selu = „[да] живее во село“
za	акузатив		za profesora = „за професорот“
	инструментал		za profesorom = „зад професорот“

Поврзано

• Српскохрватски јазик
• Српски јазик
• Хрватски јазик
• Босански јазик
• Црногорски јазик

Литература

• Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2
• Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941.
• Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3
• Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4
• Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4
• Стојан Новаковић, Српска граматика, 1894, 1902.
• Живојин П. Симић, Српска граматика, 1922.