Zakonodavna vlast

Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri osnovne grane vlasti.

Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države. U liberalnim demokratijama imamo dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente. U dvodomne parlamente spadaju Kongres Sjedinjenih Američkih Država i Parlament Ujedinjenog Kraljevstva.

Primeri

Kongres Sjedinjenih Američkih Država se sastoji iz Predstavničkog doma i Senata.

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva se sastoji iz Doma komuna (engl. ) i Doma lordova (engl. ). Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjeno Kraljevstvo je u dilemi sa svojom demokratijom. Naime, Ujedinjeno Kraljevstvo se često uzima za primer demokratičnosti, međutim, ako analiziramo politički sistem Ujedinjenog Kraljevstva videćemo da Ujedinjeno Kraljevstvo ima mnogo toga nedemokratskog. Jedna od tih mnogih stvari je i dio zakonodavne vlasti — Dom lordova. Dom lordova, kao što samo ime kaže je aristokratsko udruženje, tu zasedaju lordovi - plemići u Ujedinjenom Kraljevstvu. Problem je bio u tome što su lordovi mogli da ulože veto na bilo koji zakon koji bi doneo Dom komuna. Zakon koji se predlaže u Domu komuna mora proći veliku proceduru pre nego što se prihvati (predlog, prvo čitanje, drugo čitanje, treće čitanje...). Dom lordova ulaganjem veta je mogao za nekoliko sekundi zauvek skinuti taj zakon sa dnevnog reda. Naravno, ovo nije imalo nikakve veze sa demokratijom (predstavnici u Domu komuna su izabrani na izborima, dok mesto u Domu lordova je nasledno), tako da je došlo do izmena u parlamentarnom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva. Veto je izuzet. Sada kada zakon dođe u Dom lordova (to je jedna od tačaka u onoj proceduri), lordovi mogu zakon vratiti u Dom komuna sa predlozima za neke ispravke. Zakon mogu vraćati tri puta u Dom komuna (sva tri puta Dom komuna te zahteve može odbiti, iako većinom se predlozi prihvate i zakon se malo izmeni), ali nakon ta tri puta zakon ide direktno monarhu na potpisivanje. Monarh u ovom svemu ima simboličnu ulogu a to je samo potpisivanje donesenog zakona. Monarh ne može taj zakon odbiti. Poslednja kraljica koja je to učinila bila je kraljica Anna početkom 18. vijeka.

Na donošenje zakona mnogi mogu uticati pored samih predstavnika u parlamentu. To su tzv. lobisti. Naime, u političkom životu svake liberalne demokratije imaju veliki uticaj na donošenje zakona.

Povezano

• Izvršna vlast
• Sudska vlast