Đurđevak

Đurđevak (latinski: , takođe poznat i kao đurđica, šmarnica ili đurđevac), ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i rasporećene u grozdovima. Svaki cvet sastoji se iz šest listova perijanta. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare. Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući rizomu, kojim se razmnožava.

Ilustracija iz 19. veka

Đurđevak
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Biljke (Plantae)
Divizija:	Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
Razred:	Monokotiledone biljke (Liliopsida)
Red:	Asparagales
Porodica:	Ruscaceae
Rod:	Convallaria
Vrsta:	C. majalis

Đurđevak ima debeo rizom, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci, i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Plod je crvena bobica oko 8mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.

Upotreba

Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata na bazi đurđevka. Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Dejstvo se ogleda u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2–3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.

Lekovito delovanje

Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren

U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove «Zlatna voda» - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara (moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.

Otrovnost

Đurđevak sadrži otrovne glikozide (konvalatoksin) i alkaloide.^[1][2] Ne smeju ga brati trudnice i deca, a posle kontakta sa njim moraju se dobro oprati ruke. Znaci trovanja su: gađenje, povraćanje praćeno jakim bolovima, dijareja, nesvestica, jaka glavobolja, zujanje u ušima, poremećaj vida, raširene zenice, snažno znojenje i sve usporeniji rad srca. Smrtna doza konvalatoksina za morsko prase iznosi 0.43 mg/kg.^[2]

Napomena

• Članak je velikim delom preuzet sa sajta www.herbateka.com, sa ove stranice. Dozvolu za korišćenje materjala sa ovoga sajta možete videti ovde.