Šogun

Šogun (japanski: , vojni komandir ili general) je bio nosilac vojne vlasti u Japanu za vrijeme šogunata, od 1192. do 1867. godine. U ovom periodu šoguni su de fakto vladali zemljom, iako su ih postavljali carevi.^[1]

Savremeni ekvivalent pojmu šogun je generalisimus. Iako je izvorno značanje pojma šogun „general「, ono je u stvari kraća verzija pune titule sei-i taishōgun (japanski: ), vladajućeg pojedinca u različitom periodu istorije Japana. Posljednji šogun je bio Tokugava Jošinobu koji se odrekao svoje fukcije za vrijeme Meidži obnove 1867. godine.^[2]

Šogunova kancelarija ili uprava se nazivala šogunat, u Japanu poznata kao bakufu (japanski: ), čije je izvorno značenje kuća generala, a kasnije lična vlada pod šogunom.^[3] Šator je simbolizovao komandanta na terenu, ali je i davalo značanje da ta vlada treba da bude privremena. Zvaničnici šoguna su kolektivno nazivani bakufu i bili su oni koji sprovode stvarne dužnosti administracije dok carski sud zadržao samo nominalnu vlast.^[4] U tom konteksu, kacelarija šoguna je bila ekvivalent vicekralju ili general-guverneru, iako su šogunu imali mnogo veću vlast nego što su obično imali general-guverneri.