1934.

godina From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Godina 1974 (MCMXXXIV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

1934:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti
Kratke činjenice Milenijum:, Vjekovi: ...
Kratke činjenice
Remove ads

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - Fiorello H. La Guardia postaje gradonačelnik New Yorka (do 1945).
  • 1. 1. - U Nemačkoj stupa na snagu Schriftleitergesetz ("Urednički zakon"): nearijevcima zabranjen rad u novinarstvu.
  • 1. 1. - Na britanskoj Jamajci uhapšen jedan od osnivača rastafarijanstva Leonard Howell, optužen za pobunu.
  • 2. 1. - Pronađena sumerska Vaza iz Warke.
  • 3. 1. - Liberal Gheorghe Tătărescu novi rumunjski premijer (1934-37 i 1939-40), umjesto Iona Duce, ubijenog potkraj prošle godine od Željezne garde.
  • 4. 1. - Eksplodirala bomba ispred jugoslovenskog konzulata u Klagenfurtu[1].
  • 6. 1. - Završeno primirje u Ratu za Čako, paragvajska vojska nastavlja napredovanje protiv bolivijske.
  • 7. 1. - Prvi put objavljen strip Flash Gordon.
  • 8. 1. - Afera Stavisky: proneveritelj Alexandre Stavisky pronađen mrtav - skandal će doprineti padu francuske vlade.
  • 13. 1. - Kuomintangove snage likvidirale Fujiansku narodnu vladu.
  • 15. 1. - Komandant kubanske vojske Fulgencio Batista iznudio odlazak predsednika Ramóna Graua.
  • 15. 1. - Nepalsko-biharski zemljotres, najmanje 6.000 mrtvih.
  • 20. 1. - U Nemačkoj donesen Zakon o poretku nacionalnog rada: u preduzećima se sprovode firerski princip i koncept narodne zajednice (šefovi su vođe, odgovorni za dobrostanje zaposlenih).
  • 26. 1. - Potpisan Nemačko-poljski pakt o nenapadanju - priznate granice, okončan carinski rat (odbačen od Hitlera 1939).
  • 26. 1. - 10. 2. - XVII kongres SKP(b): na izboru za Centralni komitet, Staljin dobio mnogo više negativnih glasova od šefa lenjingradske partije Sergeja Kirova. Od 139 izabranih u CK, 97 je ubijeno u vreme Velike čistke 1937-39.
Thumb
Nikola Uzunović, premijer KJ jan. - dec. 1934.
  • 27. 1. - Nova jugoslovenska vlada: Nikola Uzunović umesto Milana Srškića.
  • 30. 1. - Zakon o rekonstrukciji Rajha - napušten koncept savezne republike, vlast pripada centralnoj vladi Nemačke.
  • 30. 1. - Sovjetski balon Osoaviahim-1 dostigao 22.000 m visine, ali se razbio pri spuštanju.

Februar/Veljača

Thumb
Balkanski pakt (1934)
  • 13. 2. - Sovjetski brod Čeljuskin stradao od leda u Čukotskom moru, posada spasena u aprilu.
  • 12 - 16. 2. - Austrijski građanski rat između socijaldemokrata i diktatorske vlade Engelberta Dolfusa - nekoliko stotina mrtvih, zabranjena socijaldemokratska partija i s njom povezani sindikati.
  • februar - Iračka vlada predviđa regrutaciju i širenje vojske, čemu se Kurdi i šiitski Arapi protive.
  • 21. 2. - U Nikaragvi ubijen revolucionar Augusto César Sandino, simbol otpora američkoj dominaciji; ubijen je od strane Nacionalne garde budućeg diktatora Anastasija Somose.
  • 22. 2. - Prikazan film It Happened One Night.
  • 23. 2. - Leopold III od Belgije stupio na presto nakon smrti oca Alberta I (1934-50, od 1940. pod okupacijom, od 1944. sa regentom).
  • 25. 2. - Levičarski nadrealisti na čelu sa André Bretonom "sude" Salvadoru Dalíju.
  • 27. 2. - Georgi Dimitrov i još dvojica bugarskih komunista izručeni iz Berlina u Moskvu, jer su dobili sovjetsko državljanstvo nakon oduzetog bugarskog.
  • 28. 2. - Hitler privoleo SA i vojsku na sporazum: samo vojska može nositi oružje, a Smeđe košulje su zadužene za pred- i postvojničku obuku (Ernst Röhm je besan zbog ovoga).

Mart/Ožujak

  • 1. 3. - Bivši kineski car Pu Yi zvanično krunisan za cara japanske marionetske države Mandžukuo, pod imenom Kang-te.
  • 2. 3. - U francuskom Tunisu osnovana nacionalistička partija Neo Destour - vladajuća partija nezavisnog Tunisa 1956-2011, pod različitim imenima.
  • 8. 3. - Švedski princ Sigvard Bernadotte se oženio pučankom, zbog čega će izgubiti titulu.
  • 12. 3. - Državni starešina (šef države i vlade) Estonije Konstantin Päts izvršio puč uz podršku vojske i zabranio sve partije nakon izbornog uspeha desničarskog pokreta veterana Vaps (do okupacije 1940).
  • 16. 3. - 6. dodjela Oscara: najbolji film je Cavalcade.
  • 17. 3. - Potpisani Rimski protokoli: Austrija, Mađarska i Italija protiv Nemačke i Jugoslavije.
  • 19. 3. - Nesreća u kamenolomu kod Banjice, Drenički srez na Kosovu, stradalo 14 radnika.
  • 21. 3. - Hitler pokreće Arbeitsschlacht (Bitka rada) - zapošljavanje nezaposlenih na javnim radovima, gradnji autoputeva, stanova, reklamaciji zemljišta.
  • 24. 3. - Tydings–McDuffie Act uspostavlja proces kojim će Filipini dobiti nezavisnost od SAD nakon desetogodišnjeg perioda (zapravo 1946, nakon japanske okupacije 1942-45).
  • 28. 3. - Zakon o suzbijanju (s)polnih bolesti: u Kraljevini Jugoslaviji je zabranjena prostitucija (na snazi od 1. jula). Propisan je i lekarski pregled za muškarce pre stupanja u brak (suspendovano u aprilu 1935[2]).
  • 28. 3. - Članovi organizacije "Ustaša" Petar Mijat Oreb, Josip Begović i Antun Podgorelec osuđeni na smrt zbog spremanja atentata na kralja (Oreb i Begović pogubljeni u maju).
  • 29. 3. - Osnovan prvi jaht-klub u Srbiji, danas Akademski jedriličarski klub Beograd.
  • 31. 3. - Zemun priključen Beogradu.

April/Travanj

Thumb
Shirley Temple
  • 15. 4. - Inauguriran italijanski grad Sabaudia.
  • 16. 4. - Ustanovljeno zvanje Heroj Sovjetskog Saveza - prvi dobitnici su učesnici spasavanja posade "Čeljuskina", završenog pre tri dana; oznaka sa zlatnom zvezdom se daje od 1939.
  • 16. 4. - Prikazan film Tarzan and His Mate, drugi sa Johnny Weissmullerom.
  • 19. 4. - Hitler primio bugarskog premijera Mušanova kojem ukazuje da mu se ne sviđa ideja Balkanskog pakta[3].
  • 19. 4. - U Njujorku prikazan film Stand Up and Cheer! - proboj za Shirley Temple koja do kraja godine postaje velika zvezda.
  • 20. 4. - Heinrich Himmler ima komandu nad svim policijskim snagama u Nemačkoj.
  • 21. 4. - Katastrofalna eksplozija u rudniku Kakanj, 127 poginulih.
  • 21. 4. - Objavljena "Hirurgova fotografija" navodnog čudovišta iz Loch Nessa - podvala.
  • 24. 4. - Patentirane Hammond orgulje.
  • 25. 4. - Pretpremijera filma L'Atalante.
  • 27. 4. - Peta kampanja opkoljavanja Sovjeta Jiangxi, treća faza: nacionalisti razbili komuniste i uzeli im Guangchang.

Maj/Svibanj

Thumb
† Bonnie i Clyde
  • maj - Najezda "golubačke mušice" u Srbiji[4]
  • 19. 5. - U Bugarskoj državni udar organizacije Zveno i Vojnog saveza uz pomoć vojske, predsednik vlade Kimon Georgijev. Pomirljivo sa Jugoslavijom.
  • 23. 5. - Boni i Klajd ubijeni u zasedi na seoskom putu u Lujzijani.
  • 23 - 27. 5. - "Bitka u Toledu": okršaji između štrajkača i Nacionalne garde u Toledo, Ohio.
  • 28. 5. - U Kanadi rođene Petorke Dionne, prve koje su preživele.
  • 29. 5. - Potpisan novi ugovor o odnosima SAD i Kube, odbačena većina odredbi Plattovog amandmana.
  • maj, krajem - Georgi Dimitrov imenovan za izvestioca o temi dolaska fašizma i zadacima Kominterne u borbi za jedinstvo radničke klase, a u vezi VII kongresa organizacije (1935), Dimitrov se zalaže za politiku narodnog fronta, saradnje sa socijaldemokratama, koji su sada označeni kao "socijalfašisti".
  • 31. 5. - Barmenska deklaracija: skup nemačkih hrišćana odbacuje potčinjenost Crkve državi.
  • maj-jun - Saudijsko-jemenski rat, Saudijci potvrdili posed Asira.

Jun/Juni/Lipanj

  • 1. 6. - Dr. Alojzije Stepinac određen od Pija XI za biskupa-koadjutora zagrebačkom nadbiskupu Baueru (uz pristanak kralja Aleksandra).
  • 1. 6. - Stupio na snagu jugoslovensko-nemački trgovinski sporazum, potpisan 1. maja/svibnja.
  • 3. 6. - Železnički most preko Save spaja Klenak i Šabac, istog dana u Šapcu osvećena kosturnica i spomenik žrtvama rata.
  • 5. 6. - Društvo naroda skida s dnevnog reda mađarsku tužbu protiv Jugoslavije u vezi pograničnih incidenata (15 mrtvih) i 2600 mađarskih dvovlasnika koji nemaju ulaza u Jugoslaviju; jugoslovenska strana odgovara da su problemi počeli 1932. osnivanjem terorističkog logora u Janka Pusti.
  • 5 - 9. 6. - Uragan ubija najmanje 1.000 ljudi u Centralnoj Americi.
  • 6. 6. - New Deal: zakonom osnovana Komisija za obveznice i berzu SAD (U.S. Securities and Exchange Commission).
  • 9. 6. - Prva pojava Paje/Paška Patka.
  • 9. 6. - Uspostavljeni diplomatski odnosi Rumunije i SSSR.
  • 10. 6. - Finale Svetskog fudbalskog kupa u Rimu: Italija - Čehoslovačka 2:1.
  • 11. 6. - Prva pojava stripa Mandrak.
  • 12. 6. - Zabranjene sve političke partije u Bugarskoj, energična akcija protiv VMRO-a.
Thumb
† Ernst Röhm
  • 14. 6. - U Veneciji se prvi put sastali Benito Mussolini i Adolf Hitler - hladno, ne slažu se oko Austrije.
  • 14. 6. - Max Baer nokautirao Prima Carneru.
  • 15. 6. - Ukrajinski nacionalisti ubili poljskog ministra un. poslova Bronisława Pierackog. Poljska vlada nakon ovoga osniva neku vrstu logora u Berezi Kartuskoj za opasne elemente.
  • 17. 6. - Marburški govor nemačkog vicekancelara fon Papena koji osuđuje nacističke ekscese - valjda poslednja javna kritika nacista.
  • 21. 6. - Ataturkove reforme: u Turskoj donesen Zakon o prezimenima (muslimani generalno nisu imali prezimena).
  • 24. 6. - Francuski ministar Luj Bartu stigao u posetu Jugoslaviji (brodom uz Dunav).
  • 24. 6. - Glavni grad Ukrajinske SSR postaje Kijev umesto Harkova - stigli su CK ukrajinske partije i vlada.
  • 30. 6. - Porinut nemački džepni bojni brod Admiral Graf Spee (započet 1932, prelazi limit postavljen Versajskim ugovorom, u službi od 1936).
  • 30. 6. - 2. 7. - Noć dugih noževa u Njemačkoj - čistka Sturmabteilung-a ("Smeđih košulja") i drugih Hitlerovih protivnika s desnice, nakon naznaka da bi vojska mogla uzeti vlast.

Jul/Juli/Srpanj

  • 1. 7. - Kraj predkodovskog Hollywooda: u SAD stupio na snagu Hejsov kodeks ("smernice moralne cenzure") koji propisuje kako će u filmovima biti tretirani seksualnost i nasilje - traje do 1968.
  • 3. 7. - U Beogradu otvoren Nemački saobraćajni biro - zapravo obaveštajni centar (dir. Franz Neuhausen).
  • 8. 7. - Japanski premijer Saitō Makoto daje ostavku usled Teijinskog skandala: ultradesničari proganjaju svoje protivnike u vladi pod optužbom da su manipulisali vrednošću tekstilne firme (a što se pokazuje neosnovanim). Sledi umereni admiral Keisuke Okada.
Thumb
† Engelbert Dollfuss
  • 10. 7. - U SSSR-u formiran svesavezni NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih dela) u koji je uključena tajna policija OGPU (Objedinjena državna politička uprava), preimenovana u GUGB (Glavna uprava državne bezbednosti). Prvi komesar je Genrih Jagoda (do 1936).
  • 10. 7. - Otvorena Željeznica Kongo-Ocean koja povezuje Brazzaville i Pointe-Noire - tijekom radnje stradalo je najmanje 17.000 radnika.
  • 16. 7. - Usvojen novi ustav Brazila, kojim se legitimizuje vlast Getúlija Vargasa (zamenjen već 1937, kada Vargas započinje autoritarnu vlast).
  • 17. 7. - Smenjeni guverner Severne Dakote William Langer proglasio nezavisnost i nakratko se zabarikadirao u guvernerskom zdanju.
  • 20. 7. - Britanci, tj. Anglo-Egipatski Sudan, priznaju trougao Sarra za italijanski posed (jugoistočni kut današnje Libije).
  • 22. 7. - U Čikagu ubijen pljačkaš banaka John Dillinger.
  • 25. 7. - Julski puč: u neuspelom nacističkom pokušaju puča u Austriji ubijen kancelar Engelbert Dollfuss. Italija poslala vojsku na granicu. Dolfussa će naslediti Kurt Schuschnigg (do 1938).
  • 26. 7. - Komunisti i socijalisti u Francuskoj obrazovali Narodni front protiv desnice.
  • 27. 7. - Swissair-ov avion Curtiss T-32 Condor II pao kod Tuttlingena u južnoj Nemačkoj, 12 mrtvih.

Avgust/August/Kolovoz

Thumb
Lična standarta Adolfa Hitlera, firera i rajhskancelara Nemačke
  • 1. 8. - Posle 19 godina okončana američka okupacija Haitija, SAD ipak zadržavaju direktnu fiskalnu kontrolu do 1941, odn. indirektnu do 1947.
  • 2. 8. - Umro nemački predsednik Paul von Hindenburg, Hitler istog dana preuzima predsednička ovlašćenja (ne i titulu) čime postaje Führer und Reichskanzler (protivzakonito, ali podržano plebiscitom 19. 8.); ovim je okončana podjela vlasti u Njemačkoj.
  • 3. 8. - Predsednik Rajhsbanke Hjalmar Schacht postaje i ministar ekonomike (do 1937). Zadužen za ratnu ekonomiju, Schacht je ove godine izmislio "mefo menice" kao sredstvo tajnog finansiranja.
  • 5. 8. - Peta kampanja opkoljavanja Sovjeta Jiangxi, finalna faza: kineski nacionalisti uzimaju do kraja septembra većinu preostalih komunističkih teritorija.
  • 6. 8. - Počela gradnja Belog dvora na Dedinju, arhitekta Aleksandar Đorđević.
  • 7. 8. - Franz von Papen dao ostavku na mesto vicekancelara Nemačke (položaj upražnjen do 1941).
  • 7. 8. - Alfonso López Pumarejo prvi put predsednik Kolumbije: "Revolucija u maršu" pokušava uvesti široke političke i društvene reforme.
  • 8. 8. - Promenjena zakletva nemačkog Reichswehr-a (od 1935 Wehrmacht): na vernost se zaklinje Fireru.
  • 11. 8. - Prvi zatvorenici stigli na Alcatraz.
  • 16. 8. - Prikazan film Cleopatra sa Claudette Colbert.

Septembar/Rujan

Thumb
Partijski sabor u Nürnbergu
  • 1. 9. - José María Velasco Ibarra prvi put predsednik Ekvadora (u pet navrata do 1972, četiri puta je obaran).
  • 3. 9. - Francuske vlasti u Tunisu hapse nacionalističke lidere, u zemlji dolazi do nereda.
  • 4/5. 9. - U Paljanama kod Ćuprije ubijen zloglasni homoljski hajduk Ivan Babejić.
  • 5 - 10. 9. - Nirnberški miting "Jedinstva i snage", obeležen Speerovom "katedralom svetlosti", zabeležen filmom "Trijumf volje".
  • 8. 9. - Nekoliko sati nakon što je umro kapetan putničkog broda SS Morro Castle, na plovilu pored New Jerseya dolazi do požara sa 134 mrtvih.
  • 12. 9. - Baltička antanta: Litvanija, Letonija i Estonija zaključile Ugovor o razumevanju i saradnji.
  • 16. 9. - U Beogradu otvorena skupština Međunarodne interparlamentarne konferencije za trgovinu.
  • 18. 9. - SSSR primljen u Društvo naroda (isključen 1939).
  • 19. 9. - Hjalmar Schacht, odnedavno nemački ministar ekonomike, izlaže Novi plan: rešavanje deficita platnog bilansa putem uvoza samo iz zemalja koje uvoze iz Nemačke. Uvećava se kupovina sirovina i poljoprivrednih proizvoda sa jugoistoka Evrope, što ima i politički značaj[5].
  • 19. 9. - U SAD uhapšen Bruno Hauptmann, optužen za otmicu Lindbergove bebe.
  • 21. 9. - Tajfun Muroto i cunami pogađaju Osaku u Japanu, oko 3.000 mrtvih.
  • 22. 9. - Gresfordska katastrofa: 266 rudara i spasilaca stradalo od eksplozije i gušenja u velškom rudniku.
  • 27. 9. - Jugoslovenski kraljevski par u poseti Sofiji, Bugarska nije ubeđena da pristupi Balkanskom paktu.
  • 27. odn. 28. 9. - Društvu naroda se priključuju Kraljevina Afganistan i Ekvador - Društvo sada ima 58 članica, najveći broj.

Oktobar/Listopad

Ubistvo Kralja Aleksandra (Universal Newsreel)
  • 1. 10. - Zatvaranje javnih kuća u Kraljevini Jugoslaviji.[6]
  • 4. 10. - Alejandro Lerroux je ponovo španski premijer, ulazak desničarske CEDA izaziva pobune u Asturiji, Kataloniji i velikim gradovima.
  • ca. 4. 10. - Prema novom postupku za pravoslavne crkvene sudove, može se suditi i vernicima za crkvene krivice i bračne sporove.[7]
  • 4 - 8. 10. - Štrajk rudara u španskom Asturijasu, koji se pretvara u pobunu, čije će gušenje odneti nekoliko hiljada života.
  • 6. 10. - Lluís Companys proglasio Državu Kataloniju, odmah uhapšen (streljan 1940).
  • 9. 10. - Marsejski atentat na jugoslavenskog kralja Aleksandra; stradao i francuski ino-ministar Louis Barthou (ubicu linčovala masa).
  • 11 - 16. 10. - Oko 1.200 rudara u Pečuju štrajkuje u jami, prete da će prekinuti dovod vazduha ako im ne budu povećane plate.
  • 13. 10. - Petar II je stigao vozom u Beograd (bio je započeo školovanje u Engleskoj).
  • 14 - 16. 10. - Voz sa telom kralja Aleksandra se kreće od Splita preko Zagreba do Beograda.
  • 16. 10. - Početak jednogodišnjeg Dugog marša kineskih komunista: kako bi izbegli uništenje u opkoljenom Sovjetu Jiangxi, komunisti se povlače prema zapadu, zatim severu. Lideri su Zhou Enlai i, do januara, Bo Gu i Otto Braun.
  • 18. 10. - Kralj Aleksandar sahranjen na Oplencu.
  • 20. 10. - Kreće MacRobertsonova avio-trka iz Londona u Melbourn.
  • 22. 10. - Agenti FBI ubili Pretty Boy Floyd-a u Ohaju.

Novembar/Studeni

Thumb
Italijanska Libija
  • 13. 11. - Italijanska vlada propisuje da predavači u školama moraju nositi vojnu ili partijsku uniformu.
  • 19/20. 11. - Hapšenja ustaša u Italiji i zatvaranje na ostrvu Lipari.
  • 20. 11. - Incident Vojne akademije u Japanu: hapšenje zaverenika koji su pripremali državni udar.
  • 22. 11. - Jugoslavija pred Društvom naroda podnosi optužbu protiv Mađarske, povodom Marsejskog atentata, čemu se pridružuju i Čehoslovačka i Rumunija.
  • 23. 11. - "Walwalski incident" - anglo-etiopska granična komisija otkrila italijanske vojnike u gradu Walwalu, duboko u Etiopiji - početak Abisinske krize.
  • 25. 11. - 3. 12. - Dugi marš, Prijelaz preko rijeke Xiang: komunisti gube preko 50.000 ljudi u okršaju sa nacionalistima i zbog dezertiranja.
  • 27. 11. - U okršaju sa FBI u Ilinoju poginuo Baby Face Nelson.
  • 27. 11. - Rat za Čako: nakon novih gubitaka u ratu sa Paragvajom, bolivijski oficiri zbacili predsednika Salamanku.
  • 28. 11. - Iz Sušaka za Hamburg otplovilo 1.900 nacističkih emigranata iz Austrije.[8][9]

Decembar/Prosinac

  • decembar - Deportacija oko 2.500 Mađara iz Jugoslavije[10]
  • 1. 12. - U Lenjingradu ubijen Sergej Kirov, član Politbiroa, što će Staljinu poslužiti kao povod za pojačanu represiju u SSSR, s vrhuncem u Velikoj čistki 1936-38; kasnije tokom meseca uhapšeni Lev Kamenjev i Grigorij Zinovjev sa saradnicima.
  • 1. 12. - Lázaro Cárdenas inaugurisan za predsednika Meksika (do 1940).
  • 3. 12. - Italijanske Tripolitanija i Kirenaika spojene u Italijansku Libiju.
  • 5. 12. - Abisinska kriza: došlo do oružanog sukoba između Etiopljana s jedne i Somalaca i Italijana s druge strane.
  • 10. 12. - Savet Društva naroda osudio mađarsku podršku teroristima koji su ubili kralja Aleksandra, zatraženo da se preduzmu mere.
  • decembar - U norveškoj hidrocentrali Vemork počinje proizvodnja teške vode.
Thumb
Most kralja Aleksandra u Beogradu (1934-41)
  • 16. 12. - Pušten u saobraćaj Most kralja Aleksandra, preko Save u Beogradu (srušen 1941, kasnije tom mestu Brankov most).
  • 16. 12. - U Jugoslaviji počinje akcija Zimske pomoći "nezaposlenima i bednima".
  • 16 - 17. 2. - Fašistička konferencija u Montreuxu, okupili se predstavnici 13 evropskih partija (nema nacista).
  • 18. 12. - Nakon ostavke ministara Dragutina Kojića i Bogoljuba Jevtića, daje ostavku i predsednik vlade Nikola Uzunović. Jevtić sutradan dobija mandat za novu vladu.
Thumb
Bogoljub Jevtić, premijer KJ 1934-35.

Kroz godinu

Thumb
Zgrada Agrarne banke
  • Završena Zgrada Agrarne banke u Beogradu (posle rata sedište CK, Muzej revolucije, sada Istorijski muzej Srbije).
  • U Beogradu osnovan Balkanski institut.[11] - zatvoren 1941, obnovljen 1969. kao Balkanološki institut SANU.
  • Bankarska kriza u KJ: od 620 zavoda, 229 je tražilo zaštitu, ravnanje ili likvidaciju, ulozi na štednju su pali za 8.404 na 8.195 miliona dinara.[12]
  • U Bosni snimljen nemački film "Bošnjaci".[13]
  • Smatra se da su posle 146 godina okončani Australijski pogranični ratovi između Aboridžina i belih naseljenika.
  • Irène i Frederic Joliot-Curie otkrili indukovanu radioaktivnost (dogodine dobijaju nobela).
Remove ads

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1934.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

Mart/Ožujak – April/Travanj

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

Remove ads

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1934.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

Remove ads

Nobelova nagrada za 1934. godinu

Reference

Vanjske veze

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads