1979.

godina From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Godina 1979 (MCMLXXIX) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom kalendaru.

  • Međunarodna godina deteta (UN).
1979:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti
Ovo je članak o godini 1979.
Kratke činjenice Milenijum:, Vjekovi: ...
Kratke činjenice
Remove ads

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - SAD prenose diplomatsko priznanje sa Republike Kine (Tajvan) na Narodnu Republiku Kinu.
  • 1. 1. - Jura postaje najmlađi kanton Švajcarske, izdvajanjem iz Berna.
  • 1. 1. - Francuski Peugeot preuzima kompanije Chrysler Europe i Simca.
  • 3. 1. - Na Drugom programu TV Beograd emitovana prva "Beogradska hronika".
  • 4. 1. - Shapour Bakhtiar, opoziciona figura, postavljen za predsednika iranske carske vlade, zbog čega je izbačen iz Nacionalnog fronta.
  • 4. 1. - U Splitu palo 20 cm snega, jutarnja temperatura u Mostaru -10.
  • 7. 1. - Vijetnamske snage i kambodžanski pobunjenici ulaze u glavni grad Kampučije Phnom Penh i formalno ruše režim Crvenih Kmera, koji se povlače prema tajlandskoj granici.
  • 8. 1. - Kambodža Proglašena Narodna Republika Kampučija, pod vijetnamskim okriljem, bez međunarodnog priznanja (režim traje do 1993, od 1989. pod imenom Država Kambodža). Dezorganizacija u zemlji vodi do gladi.
  • 8. 1. - Eksplozija francuskog tankera Betelgeuse na jugu Irske, 50 poginulih.
  • 9. 1. - Osnovan Fond "Nikola Tesla" za podsticaj naučnom stvaralaštvu.
  • 9. 1. - Koncert "Muzika za UNICEF" u Generalnoj skupštini UN, domaćini Bee Gees, ABBA predstavila novu pesmu "Chiquitita".
  • 9. 1. - Predstavnici Čilea i Argentine potpisali Akt iz Montevidea kojim zahtevaju papino posredovanje u sporu oko Beaglovog prolaza.
  • 13. 1. - Dvojica Hrvata u Čikagu ponovo osuđena za upad u zapadnonemački konzulat u tom gradu prošlog avgusta.
  • januar - februar - "Zima nezadovoljstva" u Velikoj Britaniji - brojni štrajkovi protiv zamrzavanja plata u borbi protiv inflacije, a takođe i oštra zima.
  • 16. 1. - Iranska revolucija: šah Mohammed Reza Pahlavi napustio zemlju sa porodicom.
  • 16. 1. - BBC prikazao prvu od 13 epizoda prirodnjačke TV serije Life on Earth sa Davidom Attenboroughom. Čuven je njegov susret sa planinskom gorilom u 12. epizodi (3. 4.; u SFRJ se prikazuje preko TV Sarajevo od 3. januara 1981).
  • 20. 1. - Osnovana firma Kosovouniverzum, zvanični početak poslovnih aktivnosti Braće Karić[1].
  • 22 - 26. 1. - Američka TV serija "Holokaust" je prikazana u Zapadnoj Nemačkoj, izaziva veliku pažnju.
  • 29. 1. - Brenda Ann Spencer pucala na školu u San Diegu, Kalifornija, ubila dvoje i ranila osmoro; objašnjenje: "Ne volim ponedeljke" (inspiracija za pesmu I Don't Like Mondays irskog benda The Boomtown Rats-a).
  • 28. 1. - 5. 2. - Deng Xiaoping u poseti SAD, prva poseta lidera NR Kine toj zemlji.
  • 30. 1. - Varig Flight 967: brazilski teretni avion sa šest članova posade nestao nad Pacifikom (kapetan je preživeo pad aviona 1973).

Februar/Veljača

Thumb
Homeinijev povratak
  • 1. 2. - Ajatolah Ruholah Homeini se vraća u Iran posle 14 godina progonstva, dočekuje ga ogromna oduševljena masa (→ Dekada Fadžra).
  • 1 - 12. 2. - Tito na bliskoistočnoj turneji: Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan.
  • 2. 2. - Sid Vicious (21), umro od predoziranja heroinom (njegova partnerka Nancy Spungen je ubijena prošlog oktobra, za šta je on osumnjičen).
  • 4. 2. - Homeini imenuje Mehdija Bazargana za premijera, protivno Bahtijaru (do novembra).
  • 4. 2. - Na Prvom programu TV Beograd je počelo emitovanje dečje crtane serije "Mikijeva radionica" (v. Mickey Mouse), prva epizoda koja se emitovala je "Borba s bikovima". U tadašnjem listu "Borba" se crtani pisao "Družina Miki Mausa".
  • 5. 2. - Zbačen predsednik Narodne Republike Kongo Joachim Yhombi-Opango, sledi Denis Sassou Nguesso (1979-92. i 1997-...).
  • 6. 2. - Advokat Jovan Barović, branitelj disidenata, poginuo u sudaru sa kamionom blizu Beograda.
  • 9. 2. - U vazduhoplovnoj bazi kod Teherana dolazi do pobune pro-Homeinijevih tehničara, zatim dolazi i do uličnih borbi.
  • 9. 2. - Pukovnik Chadli Bendjedid je novi predsednik Alžira (do 1992), podržava ekonomsku liberalizaciju.
  • 9. 2. - U Lithgow blizu Sidneya uhapšena trojica Hrvata, u kući u kojoj je nađen i eksploziv[2].
  • 10. 2. - Umro Edvard Kardelj, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Sergej Kraigher).
  • 11. 2. (22. bahman 1357. po i.k.) - Iranska revolucija: nakon što se vojska povukla u baze, revolucionari zauzimaju sve punktove, premijer Bakhtiar beži iz zemlje - Homeini preuzima vlast.
Thumb
† Edvard Kardelj
  • 12. 2. - Prvi građanski rat u Čadu: premijer Hissène Habré pokušao da zbaci predsednika Félixa Mallouma.
  • 12 - 23. 2. - U Ženevi održana prva Svetska konferencija o klimi.
  • 14. 2. - Islamski ekstremisti kidnapovali u Kabulu američkog ambasadora Adolpha Dubsa - poginuo u pucnjavi sa policijom.
  • 15. 2. - Eksplozija gasa u jednoj varšavskoj banci, 49 mrtvih.
  • 15. 2. - Kasno uveče, prvo streljanje na krovu škole Refah u Teheranu: bivši šef tajne službe SAVAK, šef gradske policije i jedan general.
  • februar - Afganistan: iz Nuristana, koji je u plemenskoj pobuni od prošlog jula, izbačene su vladine snage. U borbi su učestvovali i neki islamski intelektualci, npr. Ahmad Shah Massoud.[3]
  • 17. 2. - Kinesko-vijetnamski rat počinje kineskim upadom na sever Vijetnama.
  • 18. 2. - U Sahari, u južnom Alžiru, tokom pola sata pada sneg.
  • 20. 2. - Presuda Cassis de Dijon: propisi kojima se praktično ograničava uvoz robe su nezakoniti, tj. protivni evropskim ugovorima (→ Pravo Evropske unije).
  • 22. 2. -  Sveta Lucija nezavisna od Velike Britanije.
  • 27. 2. - Knjiga-bomba upućena katoličkom svešteniku Timothyju Majiću iz hrvatskih novina "Danica" u Milwaukeeju, povređen detektiv.

Mart/Ožujak

  • 1. 3. - Kuvajtski tornjevi otvoreni za javnost (građevinske radove izveo beogradski Energoprojekt).
  • 1. 3. - Izbori u Španiji, prvi nakon donošenja novog ustava: slični rezultati kao 1977, vladajuća Unija demokratskog centra ima relativnu većinu, socijalisti drugi.
  • 1. 3. - Referendum o uvođenju škotske skupštine - većina je "za" ali ispod cenzusa od 40% ukupnog elektorata - ovo će biti povod za izglasavanje nepoverenja britanskoj vladi. Istovremeno, Vels glasa protiv zasebne skupštine (→ 1997).
  • 5. 3. - Svemirska letjelica Voyager 1 u najbližem prolazu pored Jupitera, poslala je prve snimke Jupiterovih prstenova. Otkriveni su i sateliti Metida i Teba, u julu i Adrasteja.
Thumb
Jupiter sa Voyagera 1
  • 5. 3. - Zabeležen najveći magnetarski događaj (meki gama repetitor).
  • 8. 3. - Philips prikazao kompakt disk.
  • 13. 3. - Evropski monetarni sistem stupa na snagu - sprečavanje velikih fluktuacija u valutnom kursu ("zmija u tunelu"), uvedena obračunska jedinica ECU.
  • 13. 3. - Puč Morisa Bišopa na Grenadi, marksistička vlada traje do američke invazije 1983.
  • 14. 3. - U sudaru grčkog autobusa i jugoslovenskog kamiona u Grčkoj blizu jugoslovenske granice, poginulo 30 ljudi.
  • 14. 3. - Prikazan film "Kosa".
  • 14. 3. - Ukradeni kineski avion Hawker Siddeley Trident pao na fabriku u Pekingu, 44 mrtvih.
Thumb
kompakt disk
  • 15. 3. - General João Figueiredo novi predsednik Brazila (do 1985), poslednji iz vojnog režima.
  • 15 - 20. 3. - Heratska pobuna naroda i dela vojske protiv vlasti DR Afganistana, ubijeno i nekoliko sovjetskih savetnika. Do jeseni, u pobuni su i centralni delovi zemlje.
  • 16. 3. - Prikazan film The China Syndrome o TV reporterki koja otkriva zataškavanje problema sigurnosti u nuklearnoj elektrani.
  • 16. 3. - Okončan Kinesko-vijetnamski rat, obe strane tvrde da su pobedile.
  • 17. 3. - Izvršni savet Beograda zaključio da cene kvadrata stana budu 15.000 do 17.500 dinara.
  • 22. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ u Igalu.
  • 25. 3. - Prihvaćen predlog Narodne banke Jugoslavije da se izda kovani novac od 25 para, jer se petoparac gubi iz opticaja.
Thumb
Sadat, Karter i Begin
  • 26. 3. - Ispred Bele kuće potpisan Egipatsko-izraelski mirovni sporazum (Sadat i Begin).
  • 27. 3. - Sovjetska plovila stigla u vijetnamsku bazu Cam Ranh (do 2002).
  • 28. 3. - Laburistička britanska vlada Jima Callaghana izgubila poverenje u parlamentu sa 311 prema 310 glasova - prevremeni izbori 3. 5..
  • 28. 3. - Incident na ostrvu Tri Milje: nesreća u nuklearnoj elektrani u Pensylvaniji dovela do opsežnog radijacijskog zračenja.
  • 30. 3. - Britanski političar Airey Neave poginuo od bombe koju je Irska nacionalna oslobodilačka armija postavila pod njegov auto na parkingu Palate Westminster (teorije zavere tvrde drugačije).
  • 31. 3. - Britanski razarač "London" isplovio iz luke u La Valeti, čime su okončane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavljene 181. godinu ranije.
  • 31. 3. - Pesma Evrovizije u Jerusalimu, ponovo pobedio Izrael; Jugoslavija nije učestvovala, niti je prenosila, iz političkih razloga.
  • mart - Hrvatski nacionalisti se izjasnili krivim u vezi otmice aviona 1976 (v. TWA Flight 355).

April/Travanj

  • mart/april - Kampanja protiv disidentske aktivnosti u SFRJ, Milovan Đilas upozoren 21. 3. da će biti preduzete "najenergičnije mere"[4].
  • april, početkom - CK SKJ doneo zaključke o sprovođenju Titove inicijative od prošlog novembra, o doslednijem ostvarivanju načela kolektivnog rada, odlučivanja i odgo­vornosti, u svim organima i organizacijama i na svim nivoima — od ko­mune do Federacije; slede sednice konferencija svih društveno-političkih orga­nizacija (Socijalistički savezi, Sindikat, Savezi socijalističke omladine i Savezi boraca), uveden jednogodišnji mandat za njihove predsednike; u skladu s tim već počinje rad na izmeni Ustava[5].
  • 1. 4. - Proglašena Islamska Republika Iran, nakon dvodnevnog referenduma u kome je navodno 99% glasača bilo "za".
  • 2. 4. - Propust antraksa iz vojnog objekta u Sverdlovsku, SSSR, broj mrtvih se procenjuje na stotinak.
  • 2. 4. - Zatvaranjem britanske vojne baze, Malta stekla punu nezavisnost čime je okončano gotovo 80 godina dugo britansko prisustvo na tom ostrvu.
  • 3. 4. - Zvonko Bušić i još troje, osuđeni prošle godine u SAD na doživotni zatvor zbog otmice aviona 1976, dobili pravo na pomilovanje posle 31. 12..
  • 4. 4. - U Pakistanu pogubljen bivši predsjednik Vlade Zulfikar Ali Buto koji je svrgnut vojnim udarom 1977. godine.
  • 5. 4. - KK Bosna postala prvak Evrope u Grenoblu.
  • 7. 4. - Pogubljen/ubijen bivši iranski premijer Amir-Abbas Hoveyda.
  • 9. 4. - 51. dodjela Oscara: najbolji film je "Lovac na jelene", ukupno pet nagrada od devet nominacija.
  • 10. 4. - U SAD potpisan Zakon o odnosima sa Tajvanom.
  • 10. 4. - Kraj Ugandsko-tanzanijskog rata: tanzanijske trupe okupirale glavni grad Ugande, diktator Idi Amin bježi u Libiju pa Saudijsku Arabiju.
Thumb
Zemljotres u Crnoj Gori
  • 15. 4. - Jak zemljotres na crnogorskom primorju - ljudske žrtve i razaranja, naročito u Budvi. U Crnoj Gori 101 poginuli, u Albaniji 35.
  • april - Razne pobune u Iranu (Kuzestan, Kurdi...).
  • 17 - 19. 4. - Hapšenja i ubistvo oko 100 đaka u Centralnoafričkom Carstvu koji su protestovali zbog obaveznog nošenja skupih uniformi.
  • 18. 4. - Saad Haddad proglasio Slobodnu Libansku Državu na jugu Libana uz pomoć Izraela (nepriznata država nestaje zajedno s njim 1984).
  • 19. 4. - Proslava 60. godišnjice SKJ u beogradskom centru "Sava".
  • 19. 4. - Štampan prvi broj obnovljenog lista za decu "Neven".
  • 19. 4. - Austrijanac Andreas Mihavecz preživeo 18 dana bez vode i hrane, nakon što su ga policajci zaboravili u ćeliji.
  • 20. 4. - Američkog predsednika Cartera napao močvarni zec u rodnom gradu Plains, Georgia (objavljeno 29. 8.).
  • 23. 4. - 23. 5. - Studentski protesti u Nepalu u kojima ima i mrtvih, kralj Birendra najavljuje referendum o uvođenju višepartijskog sistema (održan 1980).
  • 29. 4. - Orson Vels na ručku kod predsednika Tita (snima se film "Tajna Nikole Tesle").

Maj/Svibanj

Thumb
Margaret Thatcher, premijer UK 1979-90
  • 3. 5. - Generalni izbori u V. Britaniji: ubedljiva pobeda konzervativaca na čelu sa Margaret Thatcher, 339 prema 262 mandata za laburiste. Slogan konzervativaca je bio Labour Isn't Working. Partija ostaje na vlasti do 1997.
  • 3. 5. - Mere štednje nafte u SFRJ: na snazi je zakon o ograničenju kretanja motornih vozila, poznat kao "par-nepar", jer se polovina vozila ne može kretati, zavisno od početne cifre registracije (ukinuto 3. februara 1981); donesena je i uredba o ograničenju brzine.
  • 5. 5. - Osnovana Iranska revolucionarna garda (Pasdaran-e Enqelab).
  • 6. 5. - Izbori u Austriji, socijaldemokrati kancelara Bruna Kreiskog pojačavaju većinu.
  • 8. 5. - Požar u manchesterskoj robnoj kući Woolworths, deset mrtvih.
  • 9. 5. - Finale kupa UEFA u Beogradu: FK Crvena Zvezda - Borusija Menhengladbah 1:1.
  • 10. 5. - Samouprava za Federalne Države Mikronezije pod suverenitetom SAD (nezavisnost od 1986).
  • 10. 5. - U Kanu prikazan film Apocalypse Now.
  • 12. 5. - Još jedan jak potres u Crnoj Gori, zabeležena šteta u Kotoru.
Thumb
Registarska tablica: broj odlučuje kada se možete voziti
  • 15. 5. - Na sednici oba veća Skupštine SFRJ izabrano Predsjedništvo, zapravo potvrđen stari sastav: pored Tita tu su Lazar Koliševski (novi potpredsednik), Cvijetin Mijatović, Sergej Kraigher, Petar Stambolić, Vladimir Bakarić, Vidoje Žarković, Stevan Doronjski i Fadil Hoxha (stari potpredsednik).[6] c. Dušan Dragosavac sekretar Predsedništva CK SKJ umesto Staneta Dolanca.
  • 16 - 21. 5. - Tito u poseti SSSR.
  • 20. 5. - Generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije Felipe González daje ostavku jer se partija ne želi odreći marksizma.
  • 21. 5. - Dan White, ubica Georgea Mosconea i Harveyja Milka, osuđen na samo sedam godina (→ Twinkie obrana), što dovodi do nereda Whiteove noći od strane gej zajednice u San Franciscu.
  • 21 - 28. 5. - Elton John nastupa u Lenjingradu i Moskvi - prva zapadna rok zvezda u SSSR.
  • 23. 5. - U revanšu finala kupa UEFA, Borusija pobeđuje Crvenu Zvezdu sa 1:0 i uzima trofej (oproštaj Berti Vogtsa od igračke karijere).
  • 23. 5. - U Los Angelesu dvojica nacionalističkih Hrvata poginula od bombe u kamionu, pretpostavlja se da je bila namenjena drugim Hrvatima, metama pretnji i iznude[7][8].
  • 24. 5. - Pop Stojiljko Kajević, Nikola Kavaja i još dvojica Srba osuđeni u Čikagu za zaveru za ubistvo jugoslovenskih diplomata u tom gradu 1975[9] (Kavaja je na slobodi uz kauciju do izricanja presude).
  • 24. 5. - Dnevnik TV Beograd ima novu špicu sa tačkastim globusom (do 1992, nove varijante 1998-2000, 2010-2022 i od 2022).
  • 25. 5. - Let American Airlines 191: najgora avio-nesreća u istoriji SAD, 273 poginulih u padu aviona DC-10 neposredno po poletanju sa čikaškog aerodroma. Ova nesreća, i ona sledećeg novembra, ruše reputaciju DC-10, mada problem nije bio u avionu.
  • 25. 5. - Šestogodišnji Etan Patz nestao na Menhetnu - iz ovoga će nastati pokret za nestalu decu (prvi lik na tetrapaku za mleko).
  • 25. 5. - Prikazan prvi film Alien.
  • 26. 5. - Izraelci vratili sinajski grad Ariš Egiptu (etapno povlačenje sa poluostrva traje do 1982).
  • 28. 5. - Potpisan ugovor o pristupanju Grčke Evropskoj ekonomskoj zajednici (stupa na snagu 1. januara 1981).

Jun/Juni/Lipanj

  • 1. 6. - Poslije devedeset godina ukinuta vladavina bijele manjine u Rodeziji - prvi crni premijer je Abel Muzorewa, država se privremeno zove Zimbabwe Rhodesia (do decembra).
  • 2. 6. - Papa Ivan Pavao II. stigao u posjetu rodnoj Poljskoj, prvi posjet jednog pape nekoj komunističkoj zemlji ("devet dana koji su promijenili svijet").
  • 2. 6. - U Los Angelesu donesen zakon o gay pravima (ili 8. 7.).
  • 3. 6. - Izbori u Italiji, komunisti i dalje jaki drugi ali izgubili 33 mesta.
  • 3. 6. - Izboj naftnog izvora Ixtoc I u Meksičkom zalivu, ističu stotine miliona galona nafte (najteži incident do 2010).
  • 4. 6. - General i šef države Gane Fred Akuffo zbačen vojnim udarom - na vlast prvi put dolazi zrakoplovni satnik Jerry Rawlings (šef države odn. predsjednik 1979. i 1981-2001); kasnije tokom meseca streljana trojica ranijih vojnih šefova države: Acheampong, Afrifa i Akuffo.
  • 7. 6. - Prvi direktni izbori za Evropski parlament u tada 9-članoj EZ.
  • 8. 6. - Od 11 članova Saveta za narodnu odbranu SFRJ, šest su generali; u saveznom Savetu za zaštitu ustavnog poretka su dvojica generala od osam članova (ocenjeno kao porast uticaja vojske u Jugoslaviji)[10].
  • 11. 6. - Bryan Allen preleteo La Manche letelicom na ljudski pogon Gossamer Albatross (pribl. "paučinasti albatros").
  • 15. 6. - Objavljeno da je gen. Ivan Mišković postavljen za predsednika Saveta za civilnu zaštitu (bio sklonjen 1973)[10].
  • jun - McDonald's uveo Happy Meal za decu.
  • 16. 6. - Islamistička pobuna u Siriji — Masakr u alepskoj artiljerijskoj školi: pripadnici Muslimanskog bratstva ubili između 50 i 83 alavitska kadeta.
  • 18. 6. - Bečki samit: SAD i SSSR (Karter i Brežnjev) potpisuju sporazum SALT II o ograničenju strateškog naoružanja (američka desnica kritikuje sporazum, Senat ga nije ratifikovao zbog invazije na Afganistan).
  • 18/19. 6. - Teretni voz sa tri lokomotive i 30 vagona pao u provaliju kod Titograda, poginula trojica mašinovođa.
  • 20. 6. - Srpski emigrant Nikola Kavaja oteo avion u SAD, tražio puštanje oca Stojiljka Kajevića, zamišljao da obruši avion na "CK" u Beogradu i ubije Tita[11][12][13].
  • 20. 6. - Vojnik nikaragvanske nacionalne garde ubio američkog novinara ABC-a Billa Stewarta i njegovog prevodioca - revolt prema Somozinom režimu u SAD.
  • 25. 6. - Komandant NATO-a Alexander Haig preživeo u Belgiji napad Frakcije Crvene Armije.

Jul/Juli/Srpanj

Thumb
Originalni Sony-jev Walkman
Thumb
Sadam Husein, predsednik Iraka 1979-2003.
  • 16. 7. - Predsednik Iraka Ahmed Hassan al-Bakr daje ostavku, nasleđuje ga potpredsednik Sadam Husein (do 2003); ubrzo vrši krvavu čistku na vrhu vlasti.
  • 17. 7. - Prvo zasedanje Evropskog parlamenta, prvi govor drži privremena predsedavajuća Louise Weiss, stara aktivistkinja za ženska prava.
Thumb
Zastava Sandinističkog fronta nacionalnog oslobođenja
  • 19. 7. - Nikaragvanska revolucija: Sandinisti preuzimaju vlast u Nikaragvi, dva dana nakon bekstva diktatora Anastasija Somose iz zemlje (porodica Somoza je vladala od 1936.); zemlja je u ruševinama od rata i zemljotresa iz 1972.
  • 19. 7. - Dva grčka tankera, Atlantic Empress i Aegean Captain, se sudarila pored Tobaga u Karibima - 27 mrtvih u požaru i velika količina izlivene nafte.
  • 19. 7. - Maritza Sayalero je prva Miss Universe iz Venecuele; kada su novinari i ostale takmičarke pohrlili njenom tronu bina se srušila.
  • 21. 7. - Dominacija Disco muzike: sedam od deset najviših pozicija na Billboard Hot 100.
  • 22. 7. - Čistka partije Baas ili Masakr drugova: Sadam Husein na konferenciji čelnika partije tvrdi da je otkrivena sirijska zavera; čita imena 68 ljudi koji su odmah izvedeni iz sale, 21 će biti pogubljen sledećeg meseca.
  • 26. 7. - 2. 8. - 26. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Trofej"[14].
  • 27. 7. - AC/DC izdali šesti album, Highway to Hell, poslednji sa Bonom Scottom.

Avgust/August/Kolovoz

  • 3. 8. - Teodoro Obiang Nguema Mbasogo zbacio u krvavom vojnom udaru svog brutalnog strica F. M. Nguemu i postao predsednik Ekvatorijalne Gvineje (F. M. Nguema pogubljen 29. 9., a Teodoro je 2016. još uvek na vlasti).
  • 4. 8. - Zamrznute cene industrijskih proizvoda u SFRJ, kako bi se obuzdala inflacija, što će izazvati nestašice najesen (deo cena će biti liberalizovan novembra 1980).
  • 5. 8. - Zapadnosaharski front Polisario sklopio mir sa Mauritanijom koja se povlači iz teritorije (→ Tiris al-Gharbiyya), ali Marokanci ubrzo ulaze.
  • 8. 8. - Predsednik senata Wálter Guevara postaje predsednik Bolivije, nakon što na junskim izborima niko nije dobio apsolutnu većinu, a Kongres nije mogao doneti odluku.
  • 8. 8. - Komitet Senata SAD iznosi da pet stranih zemalja ima špijunske mreže za nadzor svojih državljana u SAD: Čile, Filipini, Tajvan, Jugoslavija i (bivši) carski Iran.
  • 10. 8. - Michael Jackson izdao album Off the Wall.
  • 10. 8. - Povratak civilne vlasti u Ekvadoru, Jaime Roldós Aguilera je novi predsednik (do 1981), podržava ljudska prava.
  • 11. 8. - Pukla brana Machchu-2 u indijskoj državi Gudžarat, procene broja mrtvih od 1.800 do 25.000.
Thumb
Pioneer 11 i Saturn (umetnička vizija)
  • 13. 8. - Nemački brod Cap Anamur stiže u Južnokinesko more gde će u narednih sedam godina spasiti 11.300 vijetnamskih izbeglica (Boat people).
  • 15. 8. - Autobus sleteo u provaliju kod Novog Sada nakon sudara sa kamionom, 14 poginulih.
  • 17. 8. - Monty Python's Life of Brian prikazan u SAD, u novembru u UK.
  • 20. 8. - Kurdska pobuna u Iranu: tri dana nakon što je Homeini objavio džihad protiv Kurda, Iranska armija započinje opsadu Mahabada, koji pada 3. septembra.
  • 27. 8. - IRA ubila Lorda Mauntbatena i još četvoro na brodici; istog dana u zasedi ubijeno 18 britanskih vojnika.
  • 28. 8. - U Brazilu amnestirani politički zatvorenici osuđeni 1961-78.
  • avgust - Beogradski fantom: Vlada Vasiljević tokom deset noći juri ulicama ukradenim belim Porscheom 911, pred mnogobrojnom "publikom".
  • avgust/septembar - Uragan David pogađa Karibe, naročito Dominiku (29. 8., 56 mrtvih) i Dominikansku Republiku (31. 8., 2.000 mrtvih).

Septembar/Rujan

Thumb
Gradski stadion u Poljudu
Thumb
Spomen kompleks Kadinjača
  • 16. 9. - Dve porodice pobegle balonom iz Istočne Nemačke.
  • 16. 9. - Objavljen singl Rapper's Delight za koji se misli da je predstavio hip hop masama.
  • ca. 19. 9. - Zbog niskog vodostaja prekinut rečni saobraćaj celom dužinom Save.
  • 21. 9. - Operacija Barracuda: Centralnoafrički car Bokassa zbačen uz pomoć francuskih padobranaca, David Dacko se vraća na vlast i proglašava obnovu republike.
  • 22. 9. - Na beogradskom stadionu JNA održan veliki koncert "Rock spektakl '79.", svirali Bijelo dugme i još preko 20 izvođača (Prljavo kazalište, YU Grupa, Parni valjak, ...).
  • 22. 9. - Primećen Južnoatlantski bljesak kod ostrva Buve, možda nuklearna proba.
  • 23. 9. - Otkriven Spomen kompleks Kadinjača.
  • 24. 9. - Hilla Limann novi šef države Gane (do 1981).

Oktobar/Listopad

  • 1. 10. - Druga nigerijska republika ustanovljena povratkom vlasti iz vojnih u civilne ruke - nakon Oluseguna Obasanja, predsednik je Shehu Shagari (do 1983).
  • 2 - 5. 10. - 34. godišnja Skupština Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda se održava u Beogradu. Za goste je 24. 9. otvoren Hotel "Interkontinental" (od 2014. Crowne Plaza Beograd).
  • 4. 10. - Zemljotres u Sarajevu, materijalna šteta.
  • 6. 10. - U Prokuplju rođeni blizanci sa dvadeset dana razmaka, 16. septembra i 6. oktobra.
  • 6. 10. - Predsednik Federalne rezerve Paul Volcker objavljuje da će se radi obuzdavanja inflacije ići na restriktivnu novčanu ponudu uz fluktuacije kamata, koje dostižu 13 pa 17% - doći će do recesije i porasta nezaposlenosti do 1982.
  • 12. 10. - Tajfun Tip je najjači zabeleženi na Pacifiku.
  • 14. 10. - Lideri Angole, Zambije i Zaira potpisali sporazum o nenapadanju.
  • 14. 10. - Nacionalni marš na Washington za gej i lezbijska prava, između 75 i 125 hiljada učesnika.
  • 15. 10. - Vojni udar u El Salvadoru, oboren general Carlos Humberto Romero ali umerena vojno-civilna Revolucionarna vladina hunta ne može kontrolisati vojsku, tako da dolazi do Salvadorskog građanskog rata (do 1992).
  • 15. 10. - Crni ponedeljak na Malti: nakon pokušaja atentata na premijera Doma Mintoffa, pristalice njegove laburističke partije demolirale prostorije Progress Pressa, izdavača novina The Time.
  • 16. 10. - Klizište na aerodromu izazvalo cunami u francuskoj Nici, 23 poginulih.
  • 16 - 18. 10. - Predsednik Tito u poseti Kosovu: Priština, Prizren, Đakovica, Peć.
Thumb
Novi železnički most (Beograd)
  • 22. 10. - Zbačenom iranskom šahu dozvoljen ulazak u SAD iz zdravstvenih razloga (napustiće zemlju već 15. 12.).
  • 22. 10. - Osuđena šestorica čehoslovačkih disidenata, među kojima Václav Havel i Jiří Dienstbier; Havel je uhapšen prošlog maja, piše "Pisma Olgi".
  • 23. 10. - Stevan Doronjski novi predsedavajući Predsedništva CK SKJ (do 1980).
  • 25. 10. - Na referendumu podržani Statut o autonomiji Katalonije (novi donešen 2006), kao i Baskije - stupaju na snagu u decembru.
  • 25. 10. - SSSR i Južni Jemen potpisali ugovor o prijateljstvu.
  • 25. 10. - Nemačkoj vojsci je isporučen prvi serijski proizveden tenk Leopard 2 (ovi tenkovi će prvi put biti upotrebljeni u mirovnim misijama u Bosni i na Kosovu).
  • 26. 10. - Autoritarni predsednik Južne Koreje Park Chung-hee ubijen od strane Kim Jae-gyua, šefa obaveštajne agencije KCIA.
  • 27. 10. -  Sveti Vincent i Grenadini nezavisni od UK.

Novembar/Studeni

  • 1. 11. - Iranski ajatolah Homeini poziva na demonstracije i napade na američke i izraelske interese.
  • 1. 11. - Bolivijski general Alberto Natusch zbacuje predsednika Guevaru krvavim pučem, ali suočen je s prevelikim otporom.
  • 2. 12. - U Parizu ubijen gangster Jacques Mesrine.
  • 2 - 4. 11. - Titova poseta Rumuniji, njegovo poslednje inostrano putovanje.
  • 3. 11. - U Greensboro, North Carolina, tokom mitinga "Smrt Klanu" ubijena petorica komunista od strane Ku Klux Klana i neonacista.
Thumb
Iranska talačka kriza - studenti ulaze u ambasadu SAD
  • 4. 11. - Iranska talačka kriza počinje: 3.000 radikala zauzima američku ambasadu u Teheranu i zarobljava 90 ljudi, od kojih 53-oje Amerikanaca - traže izručenje Šaha iz SAD (kriza traje do januara 1981).
  • 6. 11. - Usvojeno da će Tajvan učestvovati na sportskim takmičenjima pod nazivom Kineski Taipei.
  • 9. 11. - Pogrešna nuklearna uzbuna u NORAD-u.
  • 10. 11. - Voz od 106 vagona sa eksplozivom i otrovnim hemikalijama zglajzao u Mississauga (Ontario), zbog čega je evakuisano 200.000 ljudi.
  • 13. 11. - Ronald Reagan objavljuje da će se dogodine kandidovati za predsednika SAD.
  • 13. 11. - Londonski The Times ponovo izlazi nakon više od 11 meseci štrajka.
  • 15. 11. - Premijerka Thatcher objavila da je Anthony Blunt bio "četvrti čovek" Kembričkog špijunskog kruga.
  • novembar - Sirijske vlasti uhapsile alepskog šejha Zaina al-Din Khairallu, u gradu dolazi do talasa demonstracija, štrajkova i napada na kancelarije partije Baas.
  • 16. 11. - Predsednica donjeg doma bolivijskog kongresa Lidia Gueiler Tejada postaje prelazna predsednica (do sledećeg jula).
  • 16. 11. - Otvorena prva linija Bukureštanskog metroa.
  • 19. 11. - Ajatolah Ruholah Homeini zapovijeda oslobođenje 13 talaca - žena i crnaca - zatočenih u američkoj ambasadi u Teheranu.
  • ca. 19. 11. - Velike poplave u mnogim krajevima SFRJ.[17]
  • 20. 11. - Zauzeće Velike džamije: prvog dana islamske 1400. godine, militanti na čelu sa Juhayman al-Otaibijem zauzeli Veliku džamiju u Meki.
  • 20. 11. - Otvoren Islamski centar u Beču, sa prvom džamijom u Austriji.
  • 21. 11. - Nakon što je Homeini rekao da su Amerikanci zauzeli Veliku džamiju, besna gomila zapalila američku ambasadu u Islamabadu, Pakistan.
  • 26. 11. - PIA Flight 740: pakistanski avion pao nakon poletanja kod Džede u Saudi Arabiji, 156 mrtvih.
  • 26. 11. - Qatifska pobuna šiita i levičara u Saudi Arabiji - razbijena 3. decembra.
  • 28. 11. - Air New Zealand Flight 901: novozelandski avion "DC-10" udario u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživio niko od 257 putnika i članova posade.
  • 29 - 30. 11. - Papa Ivan Pavao II. u poseti carigradskom patrijarhu Atenagori.
  • 30. 11. - Izdat album The Wall grupe Pink Floyd.

Decembar/Prosinac

  • decembar - Izložba Miće Popovića izaziva oštre reakcije državnih medija[18].
  • 2. 12. - Izbori u Portugalu: apsolutna većina za Demokratsku alijansu, koaliciju desnog centra; premijer od januara je Francisco de Sá Carneiro.
  • 3. 12. - Navodno 99,5% glasača u Iranu za novi islamski ustav.
Thumb
Spomenik Karađorđu na beogradskom Vračaru
  • 3. 12. - U gužvi na koncertu The Who u Cincinnatiju stradalo 11 osoba.
  • 4. 12. - Okončana opsada Velike džamije, poginulo 127 pripadnika snaga reda i 250 militanata (narednog meseca ih pogubljeno 68, uključujući vođu).
  • 4. 12. - "Hrvatski borci za slobodu" izveli eksploziju ispred putničke agencije Rudenjak Overseas Travel u Queensu.
  • 6. 12. - Premijera Star Trek: The Motion Picture u Smithsonianu.
  • 6. 12. - "Pekinško proleće": uklonjen "Zid demokratije".
  • 8. 12. - Mate Parlov i Marvin Camel boksali neriješeno u Splitu za titulu (smatra se nepravednim prema Camelu).
  • 9. 12. - Potvrđeno iskorenjivanje boginja na planeti.
  • 12. 12. - Otkriven spomenik Karađorđu na beogradskom Vračaru.
  • 12. 12. - NATO-ova odluka dvostrukog koloseka: sa Varšavskim paktom će se pregovarati o ograničenju naoružanja srednjeg i prelaznog dometa, u protivnom će u Zapadnoj Evropi biti postavljeno još takvog oružja.
Thumb
Prijem delegacije JNA kod predsednika Tita
  • 12. 12. - Vojni udar u Južnoj Koreji, "Puč 12. decembra": samo šest dana nakon što je Choi Kyu-hah potvrđen kao predsednik, dolazi do sukoba među generalima, Chun Doo-hwan preuzima kontrolu nad vojskom i zemljom (predsednik 1980-88).
  • 12. 12. - Nepriznata država Zimbabve Rodezija se privremeno vraća pod britansku kontrolu pod imenom Južna Rodezija da bi sledećeg aprila nastala nezavisna Republika Zimbabve (Sporazum iz Lancaster Housea potpisan 21. 12. - kraj Rodezijskog građanskog rata).
  • 12. 12. - Jak zemljotres na granici Kolumbije i Ekvadora, 300-600 mrtvih.
  • 14. 12. - Osnovana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.
  • 14. 12. - Još jedan potres u Crnoj Gori.
  • 18. 12. - Generalna skupština UN usvojila Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (stupa na snagu 1981).
  • 21. 12. - Predsednik Tito primio u Karađorđevu delegaciju JNA povodom Dana armije - poslednji sastanak predsednika Tita sa vrhom JNA.
  • 22. 12. - U Omišlju na Krku pušten u pogon Jugoslovenski naftovod[19] (današnji Jadranski naftovod).
  • 23. 12. - Klein Matterhorn (3883 m) najviše je mesto u Evropi do kog se stiže žičarom.
Thumb
Afgansko-sovjetski rat - sovjetska invazija

Kroz godinu

  • Početak vidnijeg opadanja jugoslovenske ekonomije (ove godine trgovinski deficit 6,4 mlrd. dolara i deficit platnog bilansa 3,4 milijarde, inflacija 30%) - od stranih faktora: Naftni šok 1979 (račun za naftu 3,5 mlrd. dolara, pet puta više nego 1975) i svetska recesija; domaći uzroci: Srednjoročni plan ekonomskog razvoja 1976-80 s velikom investicionom potrošnjom, što sa deficitom platnog bilansa izaziva skok zaduženosti sa 5,8 na 15 mlrd. dolara[21][22].
  • U SFRJ 2,4 miliona zahteva za pasoš, odbijeno 26.000, od čega 2.350 zbog "javne bezbednosti" (Jugosloveni ostvarili 24 miliona prelazaka granice)[23].
  • Davorin Savnik dizajnirao "Iskrin" telefon ETA 80[24].
  • Opširan članak o Zagrebu u NYT[25].
  • Prvi singl grupe Azra (Balkan / A šta da radim).
  • Nastala grupa Haustor.
  • Gari Kasparov pobedio na svom prvom međunarodnom turniru, u Banjoj Luci.
  • Slučaj "Big Ben" u Zagrebu - uprava tog kluba odlučila udaljiti "hašomane" - časopis "Polet" indirektno pozvao na demonstracije protiv kluba (bez presedana) Arhivirano 2010-05-27 na Wayback Machine-u.
  • Završen rad na izdavanju sabranih dela Marksa, Engelsa i Lenjina (priredio Institut za međunarodni radnički pokret, izdala beogradska Prosveta).
  • U Kini uvedena Politika jednog deteta (od 2016. dva deteta).
  • VisiCalc je prvi komercijalni program za spreadsheet (tabelarna izračunavanja), od ove godine se prodaje i tekstualni procesor WordStar.
  • Prvi put dodeljena Pritzkerova nagrada za arhitekturu.
  • Vrhunac proizvodnje nafte po glavi stanovnika: 5,5 barela godišnje, kasnije oko 4,5.
Remove ads

1979. u temama

  • Thumb
    Lancia Delta (Evropski auto godine '80)
  • Thumb
    Mercedes-Benz W126
  • Thumb
    Peugeot 505
  • Thumb
    Opel Kadett D
  • Thumb
    Volkswagen Jetta Mk1
  • Thumb
    Mercedes-Benz G-klasa (Puch G)
  • Thumb
    Volkswagen T3
Remove ads

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1979.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

Mart/Ožujak – April/Travanj

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Aleksandra Zec, žrtva ratnog zločina († 1991)
  • Dejan Ćirjaković, glumac, komičar, muzičar
  • Stribor Kusturica, muzičar, glumac
  • Marko Nastić, di-džej
Remove ads

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1979.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Pero Popivoda, general sovjetske avijacije (* 1916)
  • Gordana Todorović, pesnikinja (* 1933)
  • Milenko Šerban, slikar (* 1907)
Remove ads

Nobelove nagrade

  • Fizika: Sheldon Glashow, Abdus Salam i Steven Weinberg (doprinos teoriji ujedinjene slabe i elektromagnetske interakcije između elementarnih čestica, uključujući, između ostalog, predikciju slabe neutralne struje)
  • Kemija: Herbert C. Brown i Georg Wittig (razvoj bornih ond. fosfornih jedinjenja u važne reagense u organskoj sintezi)
  • Fiziologija i medicina: Allan M. Cormack i Godfrey N. Hounsfield (razvoj kompjuterizirane tomografije)
  • Književnost: Odysseas Elytis (poezija koja, naspram pozadine grčke tradicije, sa senzualnom snagom i intelektualnom jasnovidošću prikazuje borbu modernog čoveka za slobodu i kreativnost)
  • Mir: Majka Tereza (humanitarni rad u Kalkuti i drugde)
  • Ekonomija: Theodore Schultz i William Arthur Lewis (pionirsko proučavanje istraživanja ekonomskog razvoja s naročitim obzirom za probleme zemalja u razvoju)
Remove ads

Reference

Vanjske veze

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads