Artikulacija (muzika)

Reč artikulacija (fr. i engleski: ) potiče iz latinskog jezika i znači jasno, razgovetno.

U muzici artikulacija ^[1] znači načini na koje se izvode tonovi pri pevanju ili sviranju muzičkog instrumenta. Artikulacija^[2] u muzici pomaže da se bogatije, jasnije, razgovetnije i preciznije izrazimo.

OSNOVNE ARTIKULACIJE	ŠTA ZNAČI	KAKO SE PIŠE I KAKO SE IZVODI	KAKO ZVUČI
Detaše - (fr. détaché)	odvojeno	Napisane note izvode se sliveno, sa što manje prekida između tonova.	Zvučni primer detašea.
Legato - (ital. legato)	vezano	Luk iznad ili ispod grupe nota kazuje da te tonove treba izvoditi bez prekida, na jedan dah.	Zvučni primer legata.
Stakato - (ital. staccato)	odvojeno, odsečno	Tačka iznad ili ispod notne glave znači da se svaki ton izvodi odvojeno, upola kraće od napisane notne vrednosti, što prikazuje notni primer ispod:	Zvučni primer stakata.
Portato - (ital. portato)	nošeno	Tačka i luk iznad ili ispod notne glave upućuje na to da te tonove treba nešto skratiti (tj. duže od stakata, kraće od detašea). Ovo prikazuje notni primer ispod:	Zvučni primer portata.
Tenuto - (ital. tenuto)	otegnuto, izdržano	Vodoravne crtice iznad ili ispod nota kazuju da se svaki ton izvodi u punom iznosu svog trajanja.	Zvučni primer tenuta.
Markato - (ital. marcato)	naglašeno	Položeno latinično veliko slovom V iznad ili ispod nota upućuje da se svaki ton izvodi naglašeno.	Zvučni primer markata.