Bor (element)

Bor (B, latinski- borum) je element 13. grupe periodnog sistema elemenata. Ima izražene nemetalne osobine, a po prirodi je metaloid.

Be - B - C   B Al       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Bor, B, 5
Pripadnost skupu	metaloida
grupa, perioda	IIIA, 2
gustina, tvrdoća	2460kg/m3, 9,3
Boja	blistavo crna
Osobine atoma
atomska masa	10,811 u
atomski radijus	85 (87) pm
kovalentni radijus	82 pm
van der Valsov radijus	nepoznat
elektronska konfiguracija	1s22s22p1
e- na energetskim nivoima	2, 3
oksidacioni broj	3
Osobine oksida	slabo kiseli
kristalna struktura	romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	2349 K (2076 °C)
temperatura ključanja	4200K (3927 °C)
molska zapremina	4,39×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	489,7 kJ/mol
toplota topljenja	50,2 kJ/mol
pritisak zasićene pare	0,348 Pa (2573 K)
brzina zvuka	16200 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,04 (Pauling) 2,01 (Alred)
specifična toplota	1026 J/(kg*K)
specifična provodljivost	1,0×10-4 S/m
toplotna provodljivost	27,4 W/(m*K)
I energija jonizacije	800,6 kJ/mol
II energija jonizacije	2427,1 kJ/mol
III energija jonizacije	3659,7 kJ/mol
IV energija jonizacije	25025,8 kJ/mol
V energija jonizacije	32826,7 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 8B (veš.) 772 ms β+   8Be 9B (veš.) 850 ms α   5Li 10B 19,9% stabilni izotor sa 5 neutrona 11B 80,1% stabilni izotor sa 6 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Stabilni izotopi su mu ¹⁰B i ¹¹B.

Zastupljenost

Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009%. Najznačajnija ruda bora je: boraks (Na₂B₄O₇•10H₂O).

Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (najviše bora ima u orasima).

Bor može postoji u dva stanja - kao kristal, kada je izuzetno tvrd, i u amorfnom obliku, kada je mnogo reaktivniji. Elementarni bor je crne boje. U prirodi se ne može naći u elementarnom stanju.

Jedinjenja

Jedinjenja bora su: natrijum bor-hidrid NaBH₄, borna kiselina H₃BO₃, bor(III)-oksid (B₂O₃) i različiti hidridi bora (B₂H₆ ). Poznata jedinjenja bora su i borati. Borati se iskopavaju iz ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost supstanci proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).

Biološki značaj

Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.

Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Primena

Bor je bitan je sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji u proizvodnji lekova.

Dobijanje

Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata,

Bor (element) na Wikimedijinoj ostavi