Centromera

Centromera je primarno suženje na hromozomu koje spaja sestrinske hromatide. Na centromeri se nalazi proteinska struktura, kinetohor, koja se formira na početku mitoze i ima ulogu da veže hromozom za deobno vreteno. Ona usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe pošto se za nju vezuju konci deobnog vretena.^[1]

Komponente hromozoma:
(1) Hromatida
(2) Centromera
(3) Kratka ruka
(4) Duga ruka

U anafazi mitoze (mejoze II) se uzdužno deli, čime se sestrinske hromatide razdvajaju (sada su to novi hromozomi) i odlaze na suprotne polove ćelije. Zahvaljujući tome novonastale, kćerke ćelije dobijaju međusobno iste gene i istovremeno i iste gene kao majka ćelija od koje su deobom nastale. Nepravilna, poprečna podela centromera dovodi do duplikacija i delecija (to su vrste strukturnih aberacija hromozoma).

Centromera deli hromozom na dva kraka:

• kratki krak (obeležava se prema međunarodnom dogovoru sa r) je deo hromozoma iznad centromere;
• dugi krak (obeležen sa q) se nalazi ispod centromere.

Tipovi hromozoma

Prema položaju centromere razlikuju se tipovi hromozoma:

• metacentričan, ako se centromera nalazi na sredini hromozoma pa su njegovi kraci jednake dužine r=q);
• submetacentričan, kod koga je centromera bliža jednom kraju hromozoma (r < q).
• akrocentričan, kod koga je centromera sasvim blizu jednog kraja hromozoma,
• telocentričan, kod koga je centromera na samom kraju hromozoma tako da on ima samo jedan krak; ne postoji u humanom kariotipu.