Dragoljub Ojdanić
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Dragoljub Ojdanić (Ravni, 1. juna 1941. – Beograd, 6. septembra 2020.) bio je srpski general, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i ministar odbrane Jugoslavije. Tokom Rata u Bosni i Hercegovini komandovao je Užičkim korpusom. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio ga je 26. februara 2009. na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja deportacije i prisilnog premeštanja kosovskih Albanaca tokom Rata na Kosovu.
Remove ads
Biografija
Dragoljub Ojdanić rođen je 1. juna 1941. u selu Ravni kod Užica u Srbiji. Godine 1992. kao komandant Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) bio je angažovan u vojnim operacijama u istočnoj Bosni u vreme Rata u Bosni i Hercegovini.[1] Godine 1996. postao je zamenik načelnika Generalštaba VJ. Načelnik Generalštaba VJ postao je krajem 1998. godine, kada je nasledio Momčila Perišića, kojeg je Slobodan Milošević smenio.
U čin kapetana i sve generalske činove je unapređen vanredno — u čin general-majora 20. aprila 1992., general-potpukovnika 1994., general-pukovnika 1997. i generala armije VJ 1999. godine.[2][3]
Uloga u Ratu na Kosovu
Ojdanić je tokom Rata na Kosovu imao de facto i de jure kontrolu nad Vojskom Jugoslavije.[4] Prema presudi, bio je informisan o učešću Vojske Jugoslavije u naoružavanju nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu.[4] Sud je zaključio da je Ojdanić bio svestan kršenja oktobarskih sporazuma od strane vojske krajem 1998. i početkom 1999. godine te da ih je odobrio.[4] Podupirao je imenovanje na visoke položaje pripadnika VJ koji su podržavali takve aktivnosti VJ na Kosovu i uklanjanje visokih oficira koji su se usprotivili načinu na koji je Vojska upotrebljavana na Kosovu.[4] Pre i tokom NATO-ovog bombardovanja SR Jugoslavije Ojdanić je izdavao naređenja VJ da izvodi operacije na Kosovu u periodu kada se odigrala većina ratnih zločina, prema nalazu suda.[4]
Ojdanić je putem sistema izveštavanja VJ bio informisan o situaciji na terenu na Kosovu. Informacije o primeni prekomerne i nasumične sile od strane jedinica VJ i MUP dostavljane su mu 1998. i 1999. godine.[4] Prema sudskim nalazima, bio je informisan o tome da su dobrovoljci u redovima VJ tokom NATO-ovog bombardovanja bili umešani u činjenje krivičnih dela.[4] Iako je preduzeo pojedine korake kao odgovor na izveštaje koje je primao, kao što je izdavanje naređenja za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i slanje oficira Uprave bezbednosti da sprovode istrage, te mere nisu bile efikasne u sprečavanju zločina.[4] Sud je zaključio da je Ojdanić podržavao činjenje zločina na Kosovu u okviru sistematskog napada na kosovske Albance.[4] Prema presudi, Ojdanić je svojim delovanjem obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju počiniti deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva; njegovi postupci imali su značajne posledice po činjenje tih zločina od strane vojske.[4]
Nakon završetka rata, 15. februara 2000. imenovan je za saveznog ministra odbrane. Tu funkciju obavljao je do 3. novembra 2000. godine. Nakon svrgavanja Slobodana Miloševića penzionisan je iz vojne službe predsedničkim ukazom od 30. decembra 2000. godine.[1]
Godine 2002. izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Godine 2009. osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela.[4] S njim su osuđeni i Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić. Ojdanić je pušten na slobodu 29. avgusta 2013. nakon što je odslužio dve trećine kazne.[5] Nakon povratka iz Haga živeo je u Beogradu, gde je umro 6. septembra 2020. godine.[6]
Remove ads
Reference
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads