Estuarij

Естуар или естуариј је назив за ријечно ушће обликовано попут лијевка. Естуарији су рјеђи од ушћа у облику делте. Такав облик имају ушћа Темзе, Елбе, Оба, Јенисеја и низа других ријека. Свакако је најупечатљивији естуариј Амазоне чије ушће је широко преко 30 км. На ушћу постоји оток Марајо, као и низ других, малих отока, но они нису резултат наноса, него је околни дио материјала однела осека у море и претворила их у отоке.

Хелголандски заљев с естуаријем Елбе на десној страни слике

Настајање и обиљежја

Естуарији се обликују под утјецајем плиме и осеке, при чему ушће добија облик лијевка. На сјеверној полутки под утјецајем Цориолисове силе морска вода за вријеме плиме улази у ријеку снажније уз лијеву обалу, док се за вријеме осеке у море враћа дуж десне обале.

Естуарији се стварају нарочито уз обале гдје су разлике између плиме и осеке велике. Због тога су и рјеђи од делти. Могу настати само кад је количина материјала који доноси ријека мањи од количине коју морска вода у вријеме осеке односи у море. Насупрот томе су ушћа у облику делте гдје се ријека дијели на низ рукаваца који настају због седиментних наноса различитог материјала који ријека доноси са собом.

Даљње обиљежје естуарија је пријелаз од ријечне, слатке воде према морској, премјештање тих вода и њена боћатост и посебан биљни и животињски свијет на пријелазу од подручја ријеке према мору.

Неке познатије ријеке с естуаријем

• Амазона, сјеверни дио ушћа, док се на јужном дијелу твори делта
• Лаба
• Гиронде као заједнички естуариј Гаронне и Дордогне
• Јенисеј
• Лоире
• Об
• Темза

Естуариј на Викимедијиној остави