Farmakokinetičke interakcije

Farmakokinetičke interakcije su interakcije između istovremeno primenjenih lekova, koje se odigravaju na svim farmakokinetičkim parametrima (resorpcija, distribucija, metabolisanja i izlučivanje). Dva leka istovremeno primenjena mogu promeniti dejstvo jedan drugom (tako npr. lek „A「 menja koncentraciju leka „B「 koji stiže na mesto delovanja).^[1]

Interakcija na nivou resorpcije

Na nivou resorpcije interakcija lekova može biti:^[2]

• Usporena resorpcija, Nastaje istovremenom primenom lekova koji inhibišu pražnjenje želuca (npr. atropin ili opijati). Takođe dodavanje adrenalina lokalnim anestetičkim sredstvima usporava njihovu resorpciju sa mesta ubrizgavanja, usled vazokonstrikcije krvnih sudova.
• Ubrzana resorpcija Nastaje nakon primene nekih lekova, kao što su npr. metoklopramidi.
• Smanjena resorpcija, može biti posledica hemijskih reakcija, kao što je reakcija između kalcijuma i tetraciklina. Takođe, npr hlestiramin može stupiti u interakciju sa varfarinom i digoksinom i na taj način smanjiti njihovu resorpciju.

Interkacija na nivou distribucije

Jedan lek može da promeni distribuciju drugog, istovremeno primenjenog leka. Tako npr. povećanje slobodne frakcije jednog leka u plazmi (zbog njegovog istiskivanja iz veze sa belančevinama plazme) najčešće se reguliše povećanom eliminacijom. Na taj način uspostavlja se ista ukupna koncentracija leka kao i pre primene „istiskivača「 iz veze sa belančevinama plazme. Ove interakcije su retko od kliničkog značaja.

Promena distribucije može imati i klinički značaj u sledećim slučajevima;^[2]

• Pojava toksičnosti izazvana prolaznim (tranzitornim) povećanjem koncentracije slobodne frakcije leka, do uspostavljanja novog - engleski: .
• Ako se doza leka određuje prema koncentraciji leka u plazmi, pre pojave interakcije (pre primene „istiskivača「).
• Ako istovremeno primenjeni lek usporava eliminaciju prvog leka, tako da se koncentracija prvog leka u plazmi povećava u toku dužeg vremena i dovodi do toksičnosti.

Interakcije na nivou metabolisanja

Preko 200 lekova indukuje mikrozomne enzime u jetri i na taj način smanjuje koncentraciju i efikasnost istovremeno primenjenih lekova. Ovom indukcijom može da se razvije (sporo) tolerancija na supstrate odgovarajućih enzima.

Interakcija na nivou izlučivanja

Na nivou izlučivanja lekova najznačajniji mahanizmi su;^[2]

• Promena protoka mokraće i/ili promena pH. Promena pH mokraće se koristi u cilju povećanja izlučivanja slabo kiselih materija, kao mera u lečenju trovanja ovim materijama (npr trovanja aspirinom ili barbituratima)
• Inhibicija tubularne sekrecije Neki lekovi (vidi tabelu lekova u nastavku teksta) inhibišu tubularnu sekreciju (npr probenecid, inhibira sekreciju penicilina), što produžava njihovo dejstvo.
• Promena vezivanja za albumine plazme (što dovodi do promena vrednosti filtracije)