Hag
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Хаг (низ. Ден Хааг [дɛнˈɦаːx]; службено 'с-Гравенхаге [ˈсxраːвə(н)ˌɦаːɣə]), град и управно средиште Низоземске те главни град покрајине Јужне Холандије.
У 2004. години у граду је живјело 469.568 становника, а у његовој урбаној агломерацији око 700.000 становника, на површини од отприлике 100 км². По величини је трећи град у Низоземској иза Амстердама и Роттердама.
У Хагу се налазе Еерсте Камер и Тwееде Камер, горњи и доњи дом низоземског парламента. Низоземска краљица Беатриција такођер живи и ради у Хагу. Сва иноземна велепосланства и владина министарства су смјештена у граду, као и Високи управни суд и бројне лобистичке организације. Успркос томе, службени је главни град Низоземске према уставу Амстердам.
Хаг је један од главних градова Уједињених народа и сједиште неколико установа УН-а. То су:
- Међународни суд правде, смјештен у Палачи мира (Вредеспалеис, чију је изградњу финанцирао Андреw Царнегие)
- Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, на простору бивше Југославије познатији као Хашки суд и Хашки трибунал
- Међународни суд за ратне злочине
- Организација за забрану кемијског оружја
- Модел Уједињених народа за образовање кроз симулацију
Овдје се налази и Хашка академија за међународно право.
Remove ads
Хисторија
Хаг је утемељио 1248. године гроф Холандије и краљ Њемачке Вилим II. Холандски који је требао постати цар Светог Римског Царства. У Холандији, у шуми близу Сјеверног мора је изградио дворац у којем је намјеравао живјети, но прије крунидбе је погинуо у битци. Сачувани дијелови дворца зову се Риддерзаал (Витешка дворана) и још су у упораби за политичке догађаје.
Холандски грофови касније су користили Хаг као своје управно средиште. 'Дес Гравен Хаге' дословно значи "Грофова живица" или "Грофов приватни посјед". Договором снажних градова Холандије попут Леидена, Делфта и Дордрецхта тада мали и неважни Хаг изабран је за управно средиште. Ова одлука кроз стољећа није мијењана и стога је Хаг до данас остао владино сједиште, али не и службени главни град.
Како би се зауставио раст града, Хагу нису додијељена градска права, нити је било допуштено градити градске зидине. Када је у шеснаестом стољећу градња зидина коначно допуштена, становништво је одлучило преусмјерити новац у изградњу вијећнице. То се показало катастрофалном погрешком тијеком Осамдесетогодишњег рата када су шпањолске снаге лако заузеле град.
Хаг је коначно службено проглашен градом за француске окупације 1806., стољећима послије осталих низоземских градова. Због тога у Низоземској постоји урбана легенда о томе како је Хаг формално још увијек село.
Град због своје повијести нема велику стару језгру као оближњи Леиден и Делфт. Међутим, након што је влада послије 1850. почела играти већу улогу у низоземском друштву Хаг се брзо проширио. Старији дијелови града стога потјечу из 19. и раног 20. стољећа.
Хаг је претрпио велика оштећења тијеком другог свјетског рата. Сустав обалних утврда Атлантски зид био је изграђен кроз град, због чега су Нијемци разорили цијеле четврти. Дана 3. ожујка 1945. британски РАФ је бомбардирао четврт Безуиденхоут с циљем уништења инсталације ракете V-2 у оближњем парку. Због навигацијских погрешака бомбе су пале на густо насељене дијелове града, те је преко 500 људи погинуло, а ожиљци на граду видљиви су и дан-данас.
Хаг је у послијератном раздобљу у једном тренутку био највеће еуропско градилиште. Град се увелике проширио на југозапад, а разорени дијелови брзо су обновљени и број становника је око 1970. досегао 550.000.
У 1970-има и 1980-има се углавном бјелачки средњи слој становништва преселио у предграђа као што су Воорбург, Леидсцхендам, Ријсwијк и, највише од свих, у Зоетермеер. Овај бијег из центра довео је до подјеле на осиромашено средиште и богата предграђа, иначе честе на Западу. Покушаји укључивања дијелова предграђа у административно подручје Хага били су изразито контроверзни. Ипак, у деведесетима је, уз пристанак низоземског парламента, Хаг успио припојити значајна подручја сусједних градова у којима су изграђена или се још увијек граде нова стамбена подручја.
Симбол Хага је рода.
У Хагу су рођени неки од чланова низоземске краљевске обитељи: Вилим V ("стадтхолдер", главни магистрат Уједињених покрајина Низоземске), Вилим I (краљ), Вилим II (краљ), Вилхелмина (краљица), Јулиана (краљица) те Катарина-Амалија (кћи принца Вилима-Александра).
Remove ads
Град
Градски живот је усредоточен око Хофвијвера и Бинненхофа, гдје је смјештен парламент.
Хаг је највећи низоземски град на обали Сјеверног мора. Градско подручје обухваћа два приобална градића: главно обално одмаралиште Сцхевенинген у сјеверозападном дијелу града је омиљено одредиште за туристе и излазак младих. Сцхевенинген је најпосјећеније приобално мјесто у Бенелуксу с 10 милијуна посјетитеља годишње. Вјеројатно га због тог разлога многи, чак и Низоземци, погрешно сматрају одвојеним градом иако је заправо један од осам хашких округа, стадсделена.
Друго приобално одмаралиште Хага је Кијкдуин, на југозападу. Много је мањи и привлачи углавном домаће становништво.
Бивша низоземска колонија Низоземска источна Индија ("Недерландс-Индиë", данас Индонезија) оставила је свој траг у Хагу. Бројне су улице назване по мјестима Низоземске источне Индије, а у граду живи велика "индијска" ("Индисцхе(е)" или "Индо"), заправо мијешано низоземско-индонезијска заједница. Од 1949. и губитка низоземских посједа, међу овим становницима увријежио се за Хаг надимак 'Удовица "Индиë"'.
Једна од особитости Хага су широке и дуге улице у старијим дијеловима града. Куће су обично ниске, с највише три ката, и прилично елегантне. Градски план је просторнији него у другим низоземским градовима, а у граду готово уопће нема канала јер су сви крајем 19. стољећа исушени.
У Хагу се налазе неке од најбогатијих и најсиромашнијих четврти Низоземске. Богатија подручја углавном су смјештена западно од Лаан ван Меердервоорта. Сиромашнија се пак налазе у јужним и источним дијеловима града. Ова се подјела одразила и у локалном нагласку: за богатије грађане се често користи назив "Хагенаарс" (Хагенари), а њихов говор назива се "бекакт" (низоземски: 'изасран'), за разлику од скупине "Хагенезен" (Хагенези), који говоре "плат Хаагс". Међу овим двјема друштвеним скупинама нема пуно комуникације.
Remove ads
Господарство
Велик број запослених у граду ради у државној управи, у владиним министарствима и другим јавним организацијама. Уз то, у Хагу своје сједиште има и неколико већих господарских субјеката:
- Роyал Дутцх Схелл, једна од највећих свјетских нафтних компанија, и једна од највећих свјетских компанија уопће
- КПН, низоземска национална телекомуникацијска компанија
- АЕГОН, једна од највећих низоземских осигуравајућих твртки
- ТПГ, велики међународни даватељ поштанских и логистичких услуга
У Хагу никад није постојала велика индустријска база, уз изузетак рибарске луке у Сцхевенингену.
Култура
Хаг нема особито узбудљив ноћни живот. Ограничен је углавном на луксузно кино Патхé Буитенхоф и неколико барова и ресторана у близини, а слична структура ноћног живота око кина је и у Сцхевенингену. С друге стране, у граду постоји већи број музеја и културних установа:
- Мадуродам је минијатурни град који одражава изглед Низоземске.
- Мауритсхуис излаже бројне слике Јоханнеса Вермеера, Рембрандта ван Ријна и Паулуса Поттера.
- Краљевско казалиште и Натионаал Тонеел-гроуп налазе се на Корте Воорхоуту.
- Гемеентемусеум има велику збирку слика низоземског сликара Пиета Мондриаана и осталих модерних умјетника.
- Музеј Есцхера је смјештен у бившој Краљевској палачи на Ланге Воорхоуту.
- Славни писци из Хага су Ремцо Цамперт, Симон Цармиггелт, Лоуис Цоуперус и пјесник Барт Цхабот.
- Панорама Месдаг је цилиндрична 'панорамска' слика, 14 метара висока и 120 метара дуга, која приказује Хаг и Сцхевенинген у 19. стољећу, аутора Хендрика Wиллема Месдага. Представљена је тако да даје илузију гледања стварног призора, а не слике.
- Музеј Беелден аан Зее има велику збирку кипова, углавном умјетника из 20. стољећа.
- Мусеон је знанствени музеј.
- Цонгресгебоуw је домаћин годишњем Нортх Сеа Јазз Фестивалу. Међутим, у скорој се будућности фестивалска организација кани преселити у Роттердам.
- Хаг је дао роцк-скупине Схоцкинг Блуе и Голден Еарринг и сатиричаре Кееса ван Коотена и Wима де Биеа.
- Луцент Тхеатре је домаћин слављеном Недерландс Данс Тхеатреу, или НДТ-у, дружини сувременог плеса. НДТ-ову зграду је дизајнирао низоземски архитект Рем Коолхаас 1988..
Remove ads
Спорт
Мјесни ногометни клуб се зове АДО Ден Хааг.
Славни шпорташи из овог града су:
- wимбледонски побједник 1996. године, Рицхард Крајицек
- бивши низоземски ногометни изборник Дирк Адвоцаат
- Јооп Зоетемелк, најуспјешнији низоземски бициклист икад; побједник је Тоур де Францеа 1980., на којем је и шест пута освојио друго мјесто
- четвероструки Ембассy / Лакесиде првак у пикаду Раyмонд ван Барневелд
- олимпијски побједник у брзом клизању на 10 км 1992. Барт Велдкамп
- олимпијски побједница у пливању 1964. и тренутна предсједница Низоземског олимпијског одбора Ерица Терпстра
- Петер Блангé, један од главних играча низоземске одбојкашке момчади која је освојила златно одличје на ОИ 1996. године у Атланти
- Јан Хеин Доннер, шаховски велемајстор, вишеструки освајач низоземског првенства. Био је међу најбољим свјетским играчима 1960-их.
Remove ads
Годишњи догађаји
- Коловоз: ХаСцхиБа - мултикултурални фестивал
- Љето: серије тједних ватромета, и једном тједно ватрометни фестивал
Пријевоз
Јавни пријевоз у Хагу чине бројне трамвајске и аутобусне линије, којима управља Хаагсцхе Трамwегмаатсцхаппиј (ХТМ). Планови за изградњу подземне жељезнице седамдесетих су година одбачени. Ипак, од 2004. у градском средишту постоји тунел с двије подземне трамвајске постаје (Спуи и Гроте Маркт) којим пролазе линије број 2, 3 и 6.
У изградњи је сустав приградске жељезнице зван Рандстадраил који ће спајати Хаг, Роттердам, Зоетермеер и предграђа.
Двије су главне жељезничке постаје: Ден Хааг Холландс Споор (гв) и Ден Хааг Центраал (гвц). Помало је збуњујуће што бројни влакови мимоилазе средишњу постају Центраал јер је терминална постаја. Тако на примјер експресни Тхалyс Париз – Амстердам стаје на постаји Ден Хааг Холландс Споор. Средишња пак постаја спаја Хаг са свим важнијим низоземским градовима, често изравним жељезничким везама.
Најближа зрачна лука је роттердамска, али до ње није једноставно доћи јавним пријевозом па већина путника лети преко амстердамске зрачне луке Сцхипхол према којој влакови возе сваких 15 минута.
Главне аутоцесте у близини Хага су: А12 (прва аутоцеста у Низоземској) која води до Утрецхта и даље до границе с Њемачком, и А4, која спаја Амстердам, Хаг и Роттердам с белгијским градовима Антwерпеном и Бруxеллесом.
Remove ads
Становништво
1796: 41.300
1830: 56.100
1849: 63.600
1879: 113.500
1899: 206.000
1925: 394.500
1970: 550.000
1990: 441.327
2000: 441.097
2004: 469,568
Подподјеле
Оближња насеља
- Делфт
- Леиден
- Ријсwијк
- Воорсцхотен
- Wассенаар
- Wатеринген
- Зоетермеер
- Леидсцхендам
- Воорбург
- Роттердам
Вањске везе
- Град Хаг (низоземски)
- Град Хаг (низоземски)
- Водич Хага из Викитравела (енглески)
- Архивирано 2007-11-01 на Wаyбацк Мацхине-у "О Хагу" (енглески)
- Панорама Месдаг Архивирано 2016-04-18 на Wаyбацк Мацхине-у Панорама Месдаг
- Архивирано 2011-01-22 на Wаyбацк Мацхине-у Гемеентемусеум
- Архивирано 2000-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у Хаагсцхе Цоурант - локалне новине.
- Де Дигитале Хофстад - алтернативне вијести о Хагу.
- Архивирано 2003-12-06 на Wаyбацк Мацхине-у План градског пријевоза (ХТМ)
- Водич кроз хашке хотеле
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads