Srčani zastoj

Srčani zastoj^[1] ili klinička smrt (latinski: ) je nagli prestanak normalne cirkulacije krvi usled nemogućnosti srca da se pravilno kontrakuje tokom sistole.^[2]

Srčani zastoj
lat.	Institio cordis
EKG koji prikazuje ventrikularnu fibrilaciju
Specijalnost	kardiologija, Urgentna medicina
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	I46
ICD-9	427.5

Srčani zastoj se razlikuje od srčanog udara, gde je prisutan poremećaj dotoka krvi u srčani mišić, iako srčani udar može biti uzrok srčanog zastoja.

Zaustavljena cirkulacija sprečava dostavljanje kiseonika u tkiva organizma. Cerebralna hipoksija, ili nedostatak kiseonika u mozgu, izaziva gubitak svesti i prestanak disanja, ponekad uz preostalo agonalno disanje. Povreda moždanih tkiva je verovatna u slučajevima zastoja srca dužim od 5 minuta,^[3] iako neke nove procedure mogu da produže ovo vreme (indukovana hipotermija).^[4][5] Da bis se poboljšale šanse za preživljavanje i oporavak neuroloških funkcija od najvećeg značaja je brza intervencija.^[6]

Srčani zastoj je urgentno stanje kod kojeg je izvestan postotak pacijenata moguće povratiti u normalno stanje, ako je medicinska intervencija brza. Kada srčani zastoj dovede do smrti, ova pojava se naziva iznenadna srčana smrt.^[2] Primarni oblik prve pomoći kod ovog stanja je mehanička stimulacija srca i disanja koja održava cirkulaciju do trenutka kada bude dostupna potpunija medicinska pomoć. Ona će zavisiti od vrste poremećaja, stanja srčanog ritma, i najčešće se sastoji od srčane defibrilacije ili primene medikamenata.

Vrste

Ventrikularna fibrilacija je poremećaj u kontrakciji srčanog mišića. Rad srčanih mišićnih ćelija je nekoordinisan, stoga srce ne potiskuje krv.

Ventrikularna tahikardija je pojava gde srce kuca prebrzo, nedovoljno se puni, i stoga ne pumpa krv.

Elektromehanička disocijacija srca je stanje gde su električni impulsi u srcu pravilni, ali oni ne izazivaju mehaničke kontrakcije.

Asistola je potpuni prestanak električnih i mehaničkih dejstava u srcu.

Uzroci

Sve bolesti koje dovode do smrtnog ishoda dovode osobu u stanje srčanog zastoja. Stoga su mogući uzroci ovog stanja brojni. Mnogi od njih posredno uzrokuju zastoj rada srca (recimo: gušenje koje dovodi do hipoksije, koja izaziva srčani zastoj). Ponekad nije moguće sprečiti ovaj uzrok što dovodi do smrti.

Među odraslima, glavni uzrok srčanog zastoja je ishemijska bolest srca.^[7] Pri autopsiji 30% smrtnih slučajeva uzrokovanih zastojem srca pokazuje simptome nedavnog srčanog infarkta. Druga srčana oboljenja koja mogu dovesti do srčanog zastoja su: strukturalne anomalije, aritmije i kardiomiopatije. Uzroci nevezani za srčani mišić su: infekcije, trovanja lekovima, traume, rak i drugi.

Lista uzroka

• Hipovolemija - smanjena količina krvi, obično usled krvarenja
• Hipoksija - nedostatak kiseonika
• Acidoza - nenormalna pH vrednost krvi kao rezultat pojave mlečne kiseline (mogući uzroci su brojni)
• Hiperkalemija ili hipokalemija - previsok ili prenizak nivo kalijuma u krvi (tipično za bubrežne bolesnike).
• Hipotermija - niska telesna temperatura, koja se klinički definiše kao temperatura ispod 35 stepeni Celzijusa. Karakteristično za ove slučajeve je da pacijenti mogu da prežive duže vreme u stanju hipotermije i srčanog zastoja.
• Hipoglikemija ili hiperglikemija - nizak ili previsok nivo glikoze u krvi. Najčešće je izaziva nepravilna upotreba lekova.
• Tablete ili toksini - triciklični antidepresivi, fenotiazini, beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala, kokain, aspirin, acetominofen, itd.
• Bolest perikarda - sakupljanje krvi i drugih tečnosti u srčanoj maramici
• Pneumotoraks - sakupljanje vazduha u plućnoj maramici
• Tromboza srca
• Embolija pluća
• Fizička trauma - smanjena cirkulacija usled fizičke povrede srca i velikih krvih sudova.