Konstruktivistička arhitektura

Konstruktivizam je pravac u savremenoj umetnosti koji se razvija posle Prvog svetskog rata u arhitekturi se stavlja akcenat na funkcionalizam konstrukcije i naglasak na izražanju konstruktivnih elemenata i estetsko uobličavanje novih materijala ; stakla, armiranog betona i čeličnih konstrukcija i savremene tehnike gradnje. Prvo konstruktivističko delo smatra se nerealizovani projekat Vladimira Tatljina za spomenik III internacionali iz 1919. – 1920. godine.^[1]

Model Tatljinove kule-spomenika za III internacionalu, 1919.

Za ostale upotrebe, v. Konstruktivizam.

Karakteristike i razvoj konstruktivizma

Kako nemačku tako i holandsku arhitekturu posle 1910. godine karakteriče obrazovanje grupa koje se mogu smatrati ekspresionističke i konstruktivističke i koje su se pozivale na Frenk Lojd Rajta. Konstruktivizam kao pokret prvo se razvija u Evropi u prvom redu u Sovijetskom Savezu, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj u Velikoj Britaniji se razvijao oko 1930. godine a u SAD od polovine 20.- tih godina (Rihard Neutra , Frenk Lojd Rajt i drugi). U Holandiji je nastala grupa De Stijl od 1917. godine u koju spadaju Teo van Dusbrih čije su teoretske postavke bile veoma plodne i Ludvig Mis van der Roe i drugi.

Ruski konstruktivizam je imao uticaj na arhitekturu celoga sveta i spada u avangardnu umetnost. Ruske arhitekte su se trudili da izbrišu granice između gradova i sela i projaktovali su zgrade sa mnogim komunalnim službama, koje bi oslobodile žene od kućnog rada, obrazovale i vaspitavale omladinu, gradili komune sa mnogim službama, grupnom ishranom, kulturnim životom i drugo.^[1]

Ove predstave konstruktivista nisu u potpunosti bile realizovane. Obnova Sovjetskog Saveza sprovodila se sa konstruktivističkog stanovišta a ne sa pozicija koje su bile preživljene i kreativni umetnici su se okupili na vodećim mestima koja su uticala na razvoj arhitektonske misli. Na ključnim mestima su bili Kazimir Maljevič, Vladimir Tatljin, El Lisicki i vršili su plodan uticaj na opštu situaciju. U Rusiju su stizali i svetski poznati arhitekti te je i Le Korbizije učestvovao na jednom konkursu na koji je bio pozvan od ruske vlade 1928. godine.^[2]

No njegov projekat iako je bio napredan nije bio odabran na konkursu. Već tada se pojavljuje težnja da se radi u duhu nacionalnih tradicija što dovodi da sve strane arhitektie napuštaju Rusiju a domaće arhitekte primorane su da radu u stilu nacionalnih tradicija u arhitekturi što dovodi kasnije do stvaranja socijalističkog realizma koji je dugo trajao u Rusiji i sve do savremenih arhitektonskih stremljenja u svetu.^[2]

Izabrani predstavnici u konstruktivizmu

• Pol Artaria („Paul Artaria「)
• Ivan Leonidov („Iwan Leonidow「)
• El Lisicki („El Lissitzky「)
• Hans Majer („Hannes Meyer「)
• Konstantin Melnjikov („Konstantin Mielnikow「)
• Verner Moser („Werner Max Moser「)
• Presents grupa(„Praesens「)
• Mart Stam („Mart Stam「)
• Vladimir Tatljin („Władimir Tatlin「)
• Maks Berg(„Max Berg「)
• Rihard Fuler („Richard Buckminster Fuller「)
• Hans Isler („Heinz Isler「)
• Pjer Luiđi Nervi („Pier Luigi Nervi「)
• Frai Oto („Frei Otto「)

Galerija

• 
  Zgrada „Moselprom「 1923.-24.
• 
  Garaža, Mijelnjikov 1926.
• 
  「Gostorg「 zgrada u Moskvi 1926.
• 
  zgrada Izvestie Moskva 1926.
• 
  Sloboda klub Moskva Melnjikov 1927.
• 
  Kauhuk klub Melnjikov Moskva 1927
• 
  Konstruktivistički objekat u Moskvi 1920
• 
  Radnički klub Mjelnjikov 1927.
• 
  Objekat Ivan Fomina iz 1929.
• 
  MPS zgrada Moskva Ivan Fomin 1930.
• 
  Interturist garaža Melnjikov 1934.