Kotač

„Точак” преусмјерава овдје. За српског гитаристу, в. Радомир Михајловић Точак.

Котач, точак или коло, представља тијело кружног облика које представља неопходан дио многих пријевозних средстава и стројева. Састоји се од главине, обруча и оглавља.

Котач на возу

Љубљански дрвени котач је најстарији дрвени котач с осовином на свијету и стар је око 5150 година.

У главини је лежај осовине или је осовина у главину чврсто усађена.

Оглавље спаја главину с обручем и може бити израђено као пуна или отворена олакшана плоча, односно састављено од неколико масивних или већег броја мањих жичаних жбица.

Обруч овиси о типу и намјени котача. Може бити гладак (обични котач), са зубима по ободу (зупчаник), у облику жлијеба у који точно пристаје гума са зрачницом (аутомобилски котач), са вијенцем за вођењем котача по трачници (жељезнички котач) итд.

Хисторија

Љубљански дрвени котач је најстарији дрвени котач с осовином на свијету. Откривен је 2002. приликом проведбе пројекта узорковања дрвета на локацији Старе гмајне при Врхники, који је водио др. Антон Велушчак (Словенска академија знаности и умјетности). У једном од дренажних јаркова налазила су се, уз бројне налазе, два дрвена чамца и остаци дрвеног котача, који је био због претходног продубљивања јарка врло оштећен. На мјесту налаза јарак је проширен те је откривена и осовина, због које се сматра да је котач припадао колицима на два котача. Котач је састављен од двије јасенове плоче спојене храстовим клиновима, а на средини се налази правокутно отворење (што показује да се котач окретао заједно с осовином). Промјер котача износи 72 цм, а дебљина 5 цм, док је осовина била дуљине 124 цм. Котач је датиран помоћу стратиграфских података, дендрокронолошких истраживања и угљиком-14(лабораториј ВЕРА у Бечу). Добивена старост износи 5150 година.^[1]

Пријевоз је потпуно унапријеђен увођењем котача. Точно подријетло котача није познато, али након отприлике 3500. пр. Кр. налазимо приказе пријевоза помоћу котача на керамици и другим облицима умјетности. Први су котачи били начињени од дрвета, углавном од три повезана комада дрвета. Чињеница да је исти облик котача кориштен широм свијета тијеком многих стољећа указује на то да се та техника преносила из једног извора, вјеројатно из древне Мезопотамије.

Котач није свуда користан и његова практична упораба јако овиси о расположивости добрих цеста. Амерички су народи познавали котач (дјечје играчке), али због неравности терена и недостатка великих животиња за вучу није имао практичну улогу. У сјеверној су Африци стољећима много прикладније биле караване дева него кола с котачима. .^[2]