Kvint Trabeja

Kvint Trabeja (lat. Quintus Trabea) bio je rimski komediograf iz 2. veka pne., možda stariji od Cecilija Stacija.^[1] Pisao je palijate, od kojih su nam sačuvana dva fragmenta.

Ciceron navodi da neki lik "kod Trabeje kaže da je veselje isto što i 'prekomerna duševna naslada'"^[2]. Na drugom mestu navodi ceo stih Trabejin: "Takvo me je veselje ponelo da ne znam šta radim".^[3] Malo dalje daje još nekoliko stihova iz neke Trabejine komedije, gde se mladić raduje ispunjenju ljubavne želje:^[4]

Lena delenita argento nutum observabit meum, quid velim, quid studeam. Adveniens digito impellam ianuam, fores patebunt. De improviso Chrysis, ubi me aspexerit, alacris ob viam mihi veniet complexum exoptans meum, mihi se dedet. (...) Fortunam ipsam anteibo fortunis meis.	Podvodačica, primamljena novcem, uhvatiće moj mig, šta želim i šta hoću; kad dođem kucnuću prstom na vrata, i ona će se otvoriti; a kada me Hrisida iznenada spazi, doći će mi radosno u susret, željna moga zagrljaja, i biće moja. (...) U svojoj sreći nadmašiću i samu Sreću.[5]

Volkacije Sedigit smešta ga na osmo mesto u svom kanonu rimskih komičkih pesnika. Varon kaže da je mogao lako uzburkati emocije.^[6]