CCL2

CCL2, hemokin (C-C motiv) ligand 2, je mali citokin iz CC hemokin familije koji je takođe poznat kao monocit hemotaksni protein-1 (MCP-1), i mali induktivni citokin A2. CCL2 regrutira monocite, memorijske T ćelije, i dendritske ćelije na mesta povrede tkiva i infekcije.^[1][2][3]

edit

Hemokin (C-C motiv) ligand 2
PDB prikaz baziran na 1dok.
Dostupne strukture
1dok, 1dol, 1dom, 1don, 1ml0, 2bdn
Identifikatori
Simboli	CCL2; GDCF-2; GDCF-2 HC11; HC11; HSMCR30; MCAF; MCP-1; MCP1; MGC9434; SCYA2; SMC-CF
Vanjski ID	OMIM: 158105 MGI: 98259 HomoloGene: 2245 GeneCards: CCL2 Gene
Ontologija gena Molekularna funkcija • aktivnost protein kinaza • transdukcija signala • chemokinska aktivnost Celularna komponenta • ekstracelularni region • ekstracelularni prostor • membrana Biološki proces • proteinska aminokiselinska fosforilacija • ćelijska homeostaza kalcijum jona • anti-apoptoza • hemotaksa • inflamatorni respons • humoralni imunski respons • ćelijska adhezija • G-protein signalizacija, spregnuta sa ciklikličnim nukleotidnim drugim glasnikom • JAK-STAT kaskada • interćelijska signalizacija • morfogeneza organa • replikacija viralnog genoma
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	6347	20296
Ensembl	ENSG00000108691	ENSMUSG00000035385
UniProt	P13500	P10148
RefSeq (mRNA)	NM_002982	NM_011333
RefSeq (protein)	NP_002973	NP_035463
Lokacija (UCSC)	Chr 17: 29.61 - 29.61 Mb	Chr 11: 81.85 - 81.85 Mb
PubMed pretraga

Genomika

Kao i mnogi drugi CC hemokini, CCL2 je lociran na hromozomu 17 (17q11.2-q21.1) kod ljudi.^[4] Ovaj gen sadrži 1,927 baza i nalazi se na Vatson (plus) lancu. On ima tri eksona i dva introna. CCL2 nastaje kao proteinski prekurzor koji sadrži signalni peptid sa 23 aminokiseline i krajnji peptid sa 76 aminokiselina.^[5][6] Molekulska težina je 11.025 kDa. Mišji homolog je Sig-je.

Populaciona genetika

Nivoi ovog proteina značajno variraju kod normalnih ljudi. Multivarijabilna-prilagođena naslednost MCP-1 koncentracija kod ljudi evropskog porekla se smatra da je 0.37 u plazmi i 0.44 u serumu^[7][8].

Molekularna biologija

Ovo je monomerni polipeptid, sa molekulskom težinom od aproksimativno 13 kDa. On je vezan za endotelijalne ćelije putem glikosaminoglikan bočnih lanaca proteoglikana. Njega prvenstveno izlučuju monociti, makrofage i dendritske ćelije. On je trombocit izvedeni faktor rasta induktivni gen. On se razlaže metaloproteinazom MMP-12.

Receptori na ćelijskoj površini koji vezuju CCL2 su CCR2 i CCR4.^[9]

Ovaj citokin deluje kao hemoatraktant za monocite i bazofile ali ne za neutrofile ili eozinofile. Brisanje N-terminalnih ostataka konvertuje ga iz aktivatora bazofila u eozinofil hemoatraktant. CCL2 uzrokuje degranulaciju bazofila i mast ćelija. Ovaj efekat je pojačan pre-tretmanom sa IL-3 i drugim citokinima.^[10][11] On menja monocitnu antitumorsku aktivnost, i on je esencijalan za formaciju granuloma.

Ovaj hemokin se može naći na mestu izvijanja zuba i degradacije kostiju. U kostima, CCL2 izražavaju osteoklasti i osteoblasti, i on je pod kontrolom nuklearnog faktora κB (NFκB). Za MCP-1 i RANTES je bilo pokazano da indukuju formaciju TRAP-pozitivnih, multinuklearnih ćelija iz M-CSF-tretiranih monocita u odsustvu RANKL, ali proizvode osteoklaste kojima nedostaje katepsin K ekspresija i resorptivni kapacitet. Predloženo je da CCL2 i RANTES dejstvuju kao autokrina petlja kod ljudske osteoklastne diferencijacije.^[12]

Klinički značaj

CCL2 je bio impliciran u patogenezu bolesti karakterisane monocitnim infiltracijama, kao što su psorijaza, reumatoidni artritis i ateroskleroza.