Majmonid

Mojsije Majmonid (hebrejski: Moše ben Majmon (משה בן מימון), arapski: Musa Ben Mejmun, latinizovano: Majmonides) (1135 - 1204) je bio srednjovekovni jevrejski filozof, teolog, matematičar, astronom i lekar.

Za ostala značenja, vidi Majmonid (razvrstavanje).

Majmonid
Srednjovekovna filozofija
Arapski Mediteran
Rođenje	30. mart 1135. (ili 10. mart[1]) Córdoba, Španija
Smrt	13. decembra 1204. (dob: 69) Fostat, Egipat ili Kairo, Egypt[1]
Inspiracija
Od Talmud, Aristotle, al-Farabi, Avicena, ibn Bajja, Averroes, Al-Ghazali[2][3]
Na Spinoza, Toma Akvinski, Bodin, Leibniz, Kaplan,[4], Newton[5], Strauss

Život

Moše ben Majmon je rođen u Kordobi 1135. godine. Iz rodne Španije beži zbog verskih progona u Maroko i Egipat, gde je u Kairu držao predavanja iz filozofije, teologije i medicine, i bio lični Saladinov lekar na egipatskom dvoru. Sastavio je svojevrsnu "Hipokratovu zakletvu" svoga vremena, odnosno "Molitvu jednog lekara iz 12. veka".^[6]

Umro je 1204. godine.

Dela

Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.^[7] Dela je pisao na judeo-arapskom, a najvažnija su:

• "Svetlost" i
• "Vodič zbunjenima"

Učenje

Majmonidesova etika se zasniva na veri u slobodu čovečije volje i njegovo delanje. Smatrao je Aristotela najvećim filozofom i nastojao veru dovesti u sklad s antičkom filozofijom. U najvažnijem filozofskom delu "Vodič zabludjelih" pokušao je da zasnuje religiju na razumskim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Neke njegove knjige su spaljene.