Metan

Metan (CH₄), poznat i kao blatni gas je najprostiji zasićeni ugljovodonik (alkan). Ukoliko vladaju normalni uslovi on je bezbojan gas.

Metan
Drugi nazivi	Metil hidrid, biogas
Identifikacija
CAS registarski broj	74-82-8 Y
PubChem[1][2]	297
ChemSpider[3]	291
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	CH4[4]
Molarna masa	16.042 g/mol
Agregatno stanje	Bezbojni gas
Gustina	0.717 kg/m3 (gas, 0 °C) 415 kg/m3 (tečnost)
Tačka topljenja	-182.5 °C, 91 K, -297 °F
Tačka ključanja	-161.6 °C, 112 K, -259 °F
Rastvorljivost u vodi	35 mg/L (17 °C)
Opasnost
Opasnost u toku rada	Visoko zapanjiv (F+)
NFPA 704	4 1 0
R-oznake	R12
S-oznake	S2, S9, S16, S33
Tačka paljenja	-188 °C
Eksplozivni limiti	5 – 15% [5]
Srodna jedinjenja
Srodna Alkanii	Etan, propan
Сродна једињења	Metanol, Hlorometan, Mravlja kiselina, formaldehid, silan
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

U prirodi metan nastaje usled bezkiseoničnog raspada organskih materija (npr. močvarama). Metan je glavni sastojak zemnog gasa. Koristi se kao gas za grejanje i kao sirovina za dobijanje organskih jedinjenja

Molekul metana ima oblik tetraedra. Atom ugljenika s ima sp³ hibridizaciju. Ostale orbitale grade hemijsku vezu sa četri atoma vodonika. Sve četri veze su podjednake (uglovi između veza iznose 109°28') i veoma su malo polarizovane, što je zajedno sa nedostatkom slobodnih elektronskih parova velike postojanosti ovog jedinjenja. Metan može da učestvuje samo u reakcijama tipičnim za alkane (npr: sagorjevanje).

Labaratorijski metan se dobija prženjem natrijum acetata sa natrijum hidroksidom:

CH₃COONa + NaOH → CH₄ + Na₂CO₃

Druga metoda je hidroliza aluminijum karbida:

Al₄C₃ +12H₂O → 3CH₄ + 4Al(OH)₃

Osobine metana

Kritična temperatura	190,6 K (−82.6 °C) 4.6 MPa
ΔfusH	1,1 kJ/mol
ΔvapH	8,17 kJ/mol
Osobine gasa
ΔfH0gas	−74,87 kJ/mol
S0gas	188 J/(mol·K)
Cp	35.69 J/(mol·K)
Bebednost
Blještavost	−188 °C
Limit eksplozivnosti	5-15%

• kritičan pritisak 46,3 bar
• gustina 0,717 kg/m³_n
• toplota sagorevanja 13 264 kcal/kg = 55,53 MJ/kg

Mešavina metana sa zrakom u promjeru 1:10 ima eksplozivno dejstvo. Nastanak ovakve smeše u rudnicima je često razlog velikih eksplozija i smrti mnogih ljudi.

Velike količine metana se nalazi na planetama u obliku mora (kao što na zemlji postoje mora vode, tako na nekim planetama postoje mora metana)