Milenko Zablaćanski

Milenko Zablaćanski (Bogatić, 8. decembar 1955 — Beograd, 22. januar 2008) je bio srpski glumac, režiser i scenarista. Glumio je u više pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija.

Milenko Zablaćanski
Filmski i pozorišni glumac
Biografske informacije
Rođenje	8. decembar 1955. Bogatić
Smrt	22. januar 2008. (52. godina) Beograd
Supružnik	Snežana Vesković
Profesionalne informacije
Zanimanje	Filmski i pozorišni glumac

Milenko Zablaćanski je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ognjenke Milićević^[1].

Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dvoje dece.

Karijera

Pozorište

Zablaćanski je karijeru počeo u pozorištu Boško Buha.

Godine 1985. prešao je u Pozorište na Terazijama.

Igrao je u sledećim predstavama:

• Trajkovići (glavna uloga, premijera 1996. godine, po scenariju Siniše Pavića)
• Heroji (Radovan, muzička komedija, po tekstu Predraga Perišića)
• Kabare
• Svetlosti pozornice
• Lutka sa naslovne strane (mjuzikl po istoimenom hitu Bore Đorđevića)

i drugim.

Poslednja Milenkova uloga je:

• Svadba u kupatilu (Julijus Lenau - Leno, 2007. godine, po komediji Milorada Pavića)

Uloge

Filmografija glumca Milenko Zablaćanski
God.	Naziv	Uloga
1980.-te
1981.	Erogena zona	Mocin drug iz vojske
1981.	Svetozar Marković
1981.	Sedam sekretara SKOJ-a
1982.	Daleko nebo
1983.	Pereat
1984.	Igra o pamćenju i umiranju
1984.	Andrić i Goja
1985.	Tombola
1985.	Crvena baraka
1987.	The Misfit Brigade
1988.	Mala Nada	Milence
1988.	Neka čudna zemlja	gitarista
1988.	Vuk Karadžić	Lazar Arsenijević
1990.-te
1990.	Narodni poslanik	advokat Ivković
1993-1994.	Srećni ljudi	Đorđe Đorđević Đorđino
1994.	Vukovar, jedna priča	vojnik
1995-1996.	Srećni ljudi 2	Đorđe Đorđević Đorđino
1996.	Gore dole
1997.	Groznica subotnje večeri
1998-2001.	Porodično blago	Dobrivoje Kašiković Mikser
2000.-te
2000.	Dobro veče, deco
2000.	A sad adio	Dobrivoje Kašiković Mikser
2000.	Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus	direktor TV stanice
2001.	Lola	Bane Glumac
2002.	Klasa 2002.	obezbeđenje
2002.	Porodično blago 2	Dobrivoje Kašiković Mikser
2002.	Ko čeka dočeka
2003.	Siroti mali hrčki 2010.	Drugi tip iz protokola
2004.	Stižu dolari	Nenad Neša Ljutić
2005.	Dangube!
2005-2006.	Stižu dolari 2	Nenad Neša Ljutić
2006-2007.	Bela lađa	Marinko Pantić
2007.	Ono naše što nekad bejaše	poručnik Marjan
2008.	Kraljevina Srbija	pesnik
2008.	Bela lađa 2	Marinko Pantić

Režirao

• Vršačka pozorišna jesen 2006 (2006, TV mini-serija, u segmentu „Moj Milenko leg'o je da spava“)
• Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
• Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
• Mala škola života (1997, TV serija)

Scenarista

Bio je scenarista sledećih dela:

• Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija
• Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
• Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
• Mala škola života (1997, TV serija)

Glumio je samog sebe u sledećim ostvarenjima:

• Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija)
• Gde cveta limun žut (američki novinar Džon Rid, 2006)

Prezime

Pravo Milenkovo prezime je bilo Zablaćanski, iako se deo njegove šire familije (iz Šapca i mesta Glušci kraj Bogatića) preziva Zablećanski.

Smrt

Dana 5. januara 2008. oko 16:30, Zablaćanski je vozio „opel vektru“ putem Užice – Zlatibor, u smeru ka Užicu, kada je, u mestu Jevremovići, u njegov automobil, iz suprotnog smera, udario „mercedes“ kojeg je vozio Petar Šišović, stomatolog iz Užica. Pri tom, smer puta kojim je išao Šišović je imao dve trake, a suprotni smer jednu. Usled sudara, Zablaćanski je zadobio teške povrede glave i smešten je u Užičku bolnicu u nesvesnom stanju.^[2][3][4] Šišović je izjavio da je udario u automobil Zablaćanskog kako bi izbegao automobil koji je, iz suprotnog smera, išao na njega.^[5]

Pošto mu se zdravstveno stanje nije poboljšalo i nije se budio iz kome, Milenko Zablaćanski je nekoliko dana kasnije helikopterom prebačen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu gde je umro, 22. januara u 17:05.^[1]

Sahranjen je 25. januara 2008, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Šišović je osumnjičen pred Opštinskim sudom u Čajetini za teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, sa smrtnim ishodom, za koje je određena kazna od jedne do osam godina zatvora.^[6] Ipak, 28. januara 2009. sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Zoran Guskić, osudilo ga je na minimalnu zatvorsku kaznu od godinu dana zatvora.^[7] Takođe, dosuđena mu je zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 12 meseci od dana pravosnažnosti presude.^[7]