Miller–Ureyjev eksperiment

Miler-Jurijev eksperiment^[1] (ili Juri-Milerov eksperiment)^[2] je bio eksperiment koji je simulirao hipotetičke uslove za koje se smatralo da su postojati na ranoj Zemlji i proveravali su mogućnost hemijskih početaka života. Ovaj eksperiment je proverao hipotezu Aleksandra Oparina i Č. B. S. Haldejna da su uslovi na ranoj Zemlji omogućavali hemijske reakcije koje su sintetizovale organska jedinjenja od neorganskih. Ovaj eksperiment 1952. godine izveli su Stenli Miler i Harold Juri sa Univerziteta u Čikagu^[3] a rezultati istog objavljeni su 1953.^[4][5][6]

Šema esksperimenta

Posle Milerove smrti 2007. godine, naučnici koji su ispitivali konzervirane produkte originalnog eksperimenta, uspeli su da pokažu da je nastalo mnogo više od 20 različitih aminokiselina provedenim (prvobitnim) eksperimentom. Ovo je dosta više nego što je Miler tada objavio i više od 20 koji se javljaju u živim bićima. Neki dokazi ukazuju da je Zemljina prvobitna atmosfera mogla imati drugačiji sastav gasova od onih korišćenih u Miler-Jurijevom eksperimentu. Postoje dokazi o velikim vulkanskim erupcijama pre četiri milijarde godina, koje bi mogle da ispuste ugljen-dioksid, azot, vodonik-sulfid (H₂S) i sumpor-dioksid (SO₂) u atmosferu. Eskperimentima koji su uključivali ove gasove – uz one u prvobitnom Miler-Jurijevom eksperimentu – nastale^{[nedostaje referenca]} su još raznovrsnije molekule.