Nukleotidni šećer
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Nukleotidni šećeri su aktivirane forme monosaharida. Nukleotidni šećeri deluju kao glikozilni donori u reakcijama glikozilacije. Te reakcije su katalizovane glikoziltransferazama.[1]
Historija
Anabolizam oligosaharida, i stoga uloga nukleotidnih šećera, nije bio dovoljno poznat do 1950-tih, kad je utvrđeno da su ključni enzimi tog procesa glikoziltranseraze. One prenose glikozilnu grupu sa šećernih nukleotida na akceptor.[1]
Tipovi
Kod kompleksnih životinja je prisutno devet nukleotidnih šećera koji deluju kao glikozil donori. Oni se mogu klasifikovati po tipu nukleozida u sledeće grupe:[2]
- Uridin difosfat: UDP-Glc, UDP-Gal, UDP-GalNAc, UDP-GlcNAc, UDP-GlcUA, UDP-Xyl
- Guanin difosfat: GDP-Man, GDP-Fuc.
- Citozin monofosfat: CMP-Neu5Ac, je jedini nukleotidni šećer koji formira nukleotidni monofosfat.
Kod biljaka i bakterija se javljaju mnogi drugi šećeri, i koriste u raznim donorima šećera. Specifično, CDP-glukoza i TDP-glukoza su prisutni u prirodi i iz njih se formira niz druge formi donorskih nukleotida CDP i TDP šećera.[3][4]
Remove ads
Strukture
Primeri struktura nukleotidnih šećera (jedan primer po tipu).
 |
 |
 |
| UDP-Gal | CMP-NeuNAc | GDP-Man |
Reference
Povezano
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads