Nociceptinski receptor

Nociceptinski receptor (NOP, orfaninski FQ receptor, kapa tip 3 opioidni receptor) je protein koji je kod čoveka kodiran OPRL1 (opioidnom receptoru sličan 1) genom.^[1] Nociceptinski receptor je G protein-spregnuti receptor čiji prirodni ligand je poznat kao nociceptin ili orfanin FQ, koji je neuropeptid sa 17 aminokiselina.^[2] Ovaj receptor učestvuje u regulaciji brojnih moždanih aktivnosti, posebno instinktivno i emociono ponašanje.^[3]

edit

Opijatnom receptoru sličan 1
Identifikatori
Simboli	OPRL1; KOR-3; MGC34578; NOCIR; OOR; ORL1
Vanjski ID	OMIM: 602548 MGI: 97440 HomoloGene: 22609 IUPHAR: NOP GeneCards: OPRL1 Gene
Ontologija gena Molekularna funkcija • aktivnost rodopsinu sličnog receptora • receptorska aktivnost • aktivnost X-opioidnog receptora Celularna komponenta • integralno sa ćelijskom membranom • membrana • integralno sa membranom Biološki proces • prenos signala • signalni put G-protein spregnutog receptora • G-proteinska signalizacija, inhibicioni put adenilat ciklaze • elevacija koncentracije citosolnih jona kalcijuma • sensorna percepcija
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	4987	18389
Ensembl	ENSG00000125510	ENSMUSG00000027584
UniProt	P41146	Q542U1
RefSeq (mRNA)	XM_001131314	NM_011012
RefSeq (protein)	XP_001131314	NP_035142
Lokacija (UCSC)	Chr 20: 62.71 - 62.74 Mb	Chr 2: 181.64 - 181.65 Mb
PubMed pretraga

Mehanizam

Za nociceptin se smatra da je endogeni antagonist dopaminskog transporta. On može da deluje bilo direktno na dopamin ili putem GABA inhibicije na nivo dopamina.^[4] Unutar centralnog nervnog sistema njegovo dejstvo može da bude bilo slično ili suprotno dejstvu opioida u zavisnosti od njegove lokacije.^[5] On kontroliše širok opseg bioloških funkcija od nocicepcije do unosa hrane, od obrade memorije do kardiovaskularnih i renalnih funkcija, od spontane lokomotorne aktivnosti do gastrointestinalne motilnosti, od anksioznosti do kontrole oslobađanja neurotransmitera na perifernim i centralnim lokacijama.^[5]

Selektivni ligandi

Za nekoliko često korištenih lekova, kao što su etorfin i buprenorfin, je pokazano da se vezuju za nociceptinski receptor, ali da je to vezivanje relativno zanemarljivo u poređenju sa njihovom aktivnošću na drugim opioidnim receptorima. Nedavno je je opseg selektivnih ORL-1 liganda bio razvijen. Oni imaju mali ili nemaju afinitet za druge opioidne receptore, tako da omogućavaju studiranje ORL-1 posredovanih responsa.

Agonisti

• Buprenorfin (nije selektivan za ORL-1, parcijalni agonist µ-opioidnog i δ-opioidnog receptora, i kompetitivni antagonist ϰ-opioidnog receptora)
• Nociceptin
• Norbuprenorfin (nije selektivan za ORL-1, takođe je pun agonist μ-opioidnog i δ-opioidnog receptora)
• NNC 63-0532
• Ro64-6198
• Ro65-6570
• SCH-221,510
• SR-16435 (mešoviti mu / nociceptinski parcijalni agonist)

Antagonisti

• JTC-801
• J-113,397
• SB-612,111
• SR-16430

Primene

ORL 1 agonisti se studiraju kao tretman za srčanu insuficijenciju i migrenu^[6], dok nociceptinski antagonisti, kao što je JTC-801, možda mogu da nađu primenu kao analgetici^[7] i antidepresivi.^[8]

Lek buprenorfin je parcijalni agonist ORL 1 receptora, dok je njegov metabolit norbuprenorfin pun agonist ovog receptora.^[9]