Ticanje (budizam)

Ticanje ili doticaj (sanskrit: sparśa, pali: phassa) je budistički pojam koji označava susret čula, predmeta i svesti o opa­ženom.^[1][2] Doticaj nastaje na osnovu čula, i jedan je od niza uslova koji vode nastanku patnje.

Dio serije članaka na temu Budizam

Historija budizma Darmičke religije Kronologija budizma Budistički sabori

Temelji Četiri plemenite istine Plemeniti osmokraki put Pet pouka Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini Tri oznake bića Skandha · Kozmologija · Dharma Samsara · Rebirth · Shunyata Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti Gautama Buddha Nagarjuna · Dogen Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća Buddhastvo · Bodhisattva Četiri stadija prosvjetljenja Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama Jugoistočna Azija · Istočna Azija Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole Theravāda · Mahāyāna Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi Pali kanon Pali Sutte · Mahayana Sutre Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije Kultura · Popis tema Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Ne označava fizički kontakt, već jedan od sastojaka svesti. Ovako se definiše u pali kanonu: "Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste doticaj. Sa doticajem kao nužnim uslovom nastaje i osećaj." (MN 18).^[3]

Budino učenje

Doticaj kao preduslov oseta

Buda je podučavao da je ticanje razlog na osnovu kog nastaju osećaji. Tako, dok doticaj postoji, osećamo zadovoljstvo ili bol, a prestankom doticaja njime stvoren osećaj takođe prestaje, stišava se:

Baš kao što se trljanjem i trenjem dva štapa rađa toplota i pali vatra, a odmicanjem i razdvajanjem ista ta dva štapa ista ta toplota prestaje, stišava se, isto je i sa čulnim kontaktom koji osećamo kao zadovoljstvo... kao bol... kao ni prijatan ni bolan osećaj... I tada uviđamo: ‘Prestankom istog tog čulnog kontakta koji osećam kao ni prijatan ni bolan, i njime stvoreni ni prijatan ni bolan osećaj takođe prestaje, stišava se’.^[4]

– Sidarta Gautama

Obzirom da doticaj nastaje na osnovu šest čula, on je šestovrstan: može biti proizveden putem pet fizičkih čula i uma.^[5]

Doticaj kao preduslov svesti

Buda je tvrdio da svest ne nastaje automatski na osnovu čula, već je neophodno i ticanje sa naše strane:

Ako oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji ticanje, tada se ne javlja svest o viđenom. Ako oblici ulaze u vidno polje, ali ne postoji ticanje, ni tada se ne javlja svest o viđenom. Ali kada oblici ulaze u vidno polje, i postoji ticanje, onda se javlja odgovarajuća vrsta svesti.^[6]

– Sidarta Gautama

Doticaj kao preduslov patnje

Buda je takođe tvrdio da je doticaj razlog na osnovu kog nastaje patnja:

Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste doticaj. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez doticaja.^[7]

– Sidarta Gautama

Literatura

• Guenther, Herbert V. & Leslie S. Kawamura (1975). Mind in Buddhist Psychology: A Translation of Ye-shes rgyal-mtshan's "The Necklace of Clear Understanding". Dharma Publishing. Kindle Edition..
• Kunsang, Erik Pema (translator) (2004). Gateway to Knowledge, Vol. 1. North Atlantic Books.
• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.

.