Radijum

Radij/Radijum (Ra, latinski - radium) - je zemljoalkalni metal IIA grupe. Ime potiče od latinske reči radius koja označava zraku ili zračenje.

Fr - Ra - Ac Ba Ra   periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Radijum, Ra, 88
Pripadnost skupu	zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda	IIA, 7
gustina, tvrdoća	5000 kg/m3, bd
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	226 u
atomski radijus	215 pm
kovalentni radijus	bez podataka
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Rn]7s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
oksidacioni broj	2
Osobine oksida	jako bazni
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	973 K (700 °C)
temperatura ključanja	2010 K (1737 °C)
molska zapremina	41,09×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	136,8 kJ/mol
toplota topljenja	37 kJ/mol
pritisak zasićene pare	327 Pa (527 K)
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	0,89 (Pauling) 0,97 (Alred)
specifična toplota	94 J/(kg*K)
specifična provodljivost	1×106 S/m
toplotna provodljivost	18,6 W/(m*K)
I energija jonizacije	509,3 kJ/mol
II energija jonizacije	979 kJ/mol
III energija jonizacije	3300 kJ/mol
IV energija jonizacije	4400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 223Ra (veš.) 11,43 dana α 5,979 219Rn 224Ra (veš.) 3,66 dana α 5,789 220Rn 225Ra u tragovima 1600 godina α 4,780 221Rn 226Ra (veš.) 6,7 godina β- 0,045 226Ac
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Radijum ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 213-230. Svi njegovi izotopi su nestabilni. Najstabilniji izotop je 226, koji ima vreme polu raspada 1600 godina.

Radijum je otkriven od strane bračnog para Pierrea i Marie Curie u Parizu. Oni su ga otkrili 1898. godine.

Radijum se u prirodi javlja među rudama urana, u obliku oksida RaO i hidroksida Ra(OH)₂. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 6x10^-7 ppm (ang. parts per million).

Najvažnija jedinjenja radijuma su soli Ra²⁺ koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan.

Biološki značaj - radijum nema nikakav biološki značaj. Prisutan je u ljudskim kostima u količini od 2x10^-9 ppm (ang. parts per million)..

U čistom obliku on je srebrnast, blistav metal. Ima jake radioaktivne osobine. Njegove hemijske osobine su slične magnezijumu. Vrlo sporo reaguje sa kiseonikom gradeći oksid RaO i dosta brzo sa vodom gradeći hidroksid Ra(OH)₂ .

Radijum na Wikimedijinoj ostavi