Sjeverni tok

Gasovod „Severni tok「 (ruski: ) je gasovod između Ruskog grada Viborga i Nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu.^[1] Dugačak je 1.224 kilometara.^[1] Predviđeno je da gasovod ima dve linije; prva je puštena u rad 8. novembra 2011. godine, a za drugu je predviđeno puštanje u rad 2012. godine.^[1] Svaka linije će imati kapacitet od 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.^[1] Ovaj gasovod je najduži gasovod na svetu koji ide ispod mora.^[2] Gasovod predstavlja novu maršrutu za izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu.^[1] Ovaj gasovod omogućava direktno dopremanje ruskog gasa preko Baltičkog Mora u Evropu, čime je izbegnut transport preko Ukrajine sa kojom je Rusija imala spor o ceni gasa.^[1]

Lokacija Severnog toka

Pre nastanka ovog gasovoda ruski gas je stizao u Evropu samo magistralnim gasovodom koji je bio postavljen preko kopna. Taj gasovod je prolazio preko teritorije Ukrajine i Belorusije.^[1] Ovaj gasovod je sagrađen da bi se smanjila zavisnost od nekih tranzitnih zemalja u kojima se pojavio problem cena prenosa gasa, što je u nekim slučajevima dovelo do potpunog prekida isporuke gasa u Evropu.^[1]

Projekat izgradnje gasovoda košta 7,4 milijarde evra.^[1] Gasovod je u vlasništvu firme Nord Stream AG nastao kao zajednički poduhvat ruske državne firme „Gasprom「, nemačkih kompanija „Vinterštal「 (podružnica BASFa) i „E.ON「, holandske kompanije „Gasuin「 i francuske GDF Suec.^[1]

Angela Merkel je na otvaranju prve linije gasovod nazvala „jednim od najvećih infrastrukturnih projekata našeg vremena「.^[1]

Povezano

• Južni tok