Univerzitet u Bologni
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Univerzitet u Bologni (talijanski:Università di Bologna, UNIBO) je javni univerzitet u Bologni koji je osnovan 1088. godine. Univerzitet u Bologni najstariji je postojeći univerzitet u Evropi i svetu sa kontuiranim radom, a bio je važno središte evropskoga intelektualnog života u srednjem veku. Laura Bassi je 1732. bila prva žena koja je službeno primljena na studij u Evropi. Uz kampus u Bologni ogranci univerziteta deluju i u Imoli, Ravenni, Forliju, Ceseni i Riminiju u Italiji kao i centar u Buenos Airesu u Argentini. Univerzitet u Bologni bio je prva obrazovna institucija koja je za sebe koristila naziv univerzitet.[1]
Remove ads
Historija
Tačan datum osnivanja institucije nije poznat ali se veruje da je to bilo u 1088. godini.[1] Univerzitet je primio povelju kralja Friedricha I Barbarosse 1158. godine, ali je u XIX veku grupa istoričara, predvođena od strane Giosuèa Carduccija sledila prošlost univerziteta sve do 1088. godine što instituciju čini univerzitetom sa najdužim neprekinutim radom na celom svetu.[2][3][4]
Akademsko osoblje i studenti
Studenti
- Guglielmo Marconi (1874—1937)
- Inocent IX. (1519-1591)
- Aleksandar VI. (1431-1503)
- Grgur XV. (1554-1623)
Akademsko osoblje
- Irnerije (1050-1125)
- Guillaume od Tira (1130-1186)
- Dante Alighieri (1265-1325)
- Francesco Petrarca (1304-1374)
- Leon Battista Alberti (1404-1472)
- Nikola Kopernik (1473-1543)
- Albrecht Dürer (1471—1528)
- Paracelsus (1493-1541)
- Giovanni Domenico Cassini (1625-1712)
- Luigi Galvani (1737-1798)
- Carlo Goldoni (1707-1793)
- Guglielmo Marconi (1874—1937)
- Umberto Eco (1932)
- Pier Paolo Pasolini (1922-1975)
- Romano Prodi (1939)
Remove ads
Rangiranja
2010. QS World University Rankings rangirao je Univerzitet u Bologni kao 176. univerzitet u svetu, i 32. u svetu kada su u pitanju pravne studije.[5]
Povezano
Reference
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads