Velika Kneževina Litvanija

Velika Kneževina Litvanija (ruten. Велїкое кнꙗзство Лїтовское, stari litvanski: Didi Kunigiste Letuvos, litvanski: , latinski: , poljski: ) je bila kneževina koje se prostirala na teritoriji današnjih država: Litvanije, Belorusije, i delova Ukrajine, Rusije i Poljske.^[1][2]

Velika Kneževina Litva Lietuvos Didžioji Kunigaikštystė Država 1253. – 1795. Zastava Grb Lokacija Glavni grad Kernavė Vilnius (1323) Jezik/ci rutenski, poljski, latinski Religija poganstvo, katoličanstvo, pravoslavlje Vlada monarhija Historija  • Uspostavljena 1253.  • Ukinuta 1795. Valuta grivnja, zlota

Iako je Litvanska velika kneževina vladala širokim oblastima istočne Evrope, tokom vremena su istočnoslovenske kulture i jezici postali dominantni. Veliki kneževi su sebe smatrali valjanim naslednicima vladara Kijevske Rusije. Nosili su titulu: Veliki knez (magnus dux) Litvanije, Samatije i Rusije. Početkom 16. veka rodilo se rivalstvo Poljske i Litvanije u borbi za „Rusko nasleđe「.

Srednji vek

Tokom 14. veka, naročito u vreme vladavine velikih kneževa Gedimina i njegovih sinova Olgerd i Kestuta, Litvaniji je uspelo da se nametne kao velika sila istočne Evrope.^[3]

Gediminas je 1323. osnovao svoju prestonicu Vilnu (danas Vilnjus). Posle mongolske invazije u istočnu Evropu i uništenja Kijevske Rusije, mnogi istočnoslovenski kneževi su se milom ili silom priključili velikom kneževstvu Litvanije, usled slabosti Zlatne horde. Na zapadu je stalno pretila opasnost od Tevtonskih vitezova sa kojim su kneževi vekovima ratovale.

Unija sa Poljskom

Litvanski veliki knez Jogaila je 1386. zaključio ugovor o ženidbi sa jedanaestogodišnjom naslednicom poljskog prestola kraljicom Jadvigom. Deo ovog ugovora bilo je obećanje o kneževom pokrštavanju, pokrštavanju cele paganske Litvanije, i davanju nekih teritorija Poljskoj. Ovaj ugovor je poznat kao Unija iz Kreva i doveo je do ujednjenja Poljske i Litvanije. Posle Jogailinog pokrštavanja i venčanja, on je dobio kraljevsko ime Vladislav II i postao začetnik dinastije Jagelonaca. Vladislav i Jadviga su vladali zajedno. Kasnije su vlast nad litvanskom kneževinom prepustili vladislavovom rođaku Vitautasu, koji je kasnije dobio ime Vitaut Veliki.

Litvanija je 1569. prepustila Poljskoj svoe teritorije u današnjoj Ukrajini, aktom poznatim kao Unija iz Lublina. Odbrana južnih krajeva od napada Osmanskog carstva i njegovih vazala tako je dopala u isključivu nadležnost poljskih kraljeva. Ova personalna unija je prerasla u Poljsko-litvansku državnu zajednicu.^[4]

Magnus Ducatus Lithuania, Tobias Lotter, 1780

Službeni nazivi države

• Litvanski: Lietuvos Didžioji Kunigaikštystė
• Ukrajinski: Велике Князівство Литовське, Руське і Жемайтійське
• Rutenski, Staroukrajinski: Великое князство Литовское, Руское, Жомойтское и иных
• Bjeloruski: Вялікае Княства Літоўскае, Рускае, Жамойцкае
• Poljski: Wielkie Księstwo Litewskie
• Latinski: Magnus Ducatus Lituaniae
• Njemački: Großfürstentum Litauen
• Ruski: Великое княжество Литовское, Русcкое, Жомойтское и иных

Povezano

• Pahonija
• Istorija Belorusije