Дубровачка република
бивша градска република на источној обали Јадрана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дубровачка република (лат. ) је била најзначајнија градска република и трговачки центар на источној обали Јадранског мора. Настала је постепеним изграђивањем градске самоуправе у Дубровнику током раног средњег века, у време врховне византијске власти, а почевши од 1205. године наставила је да се развија под окриљем млетачке власти. Виши степен државности и самоуправе стекла је 1358. године, по врховном угарском, а од 1526. године под врховном османском влашћу. Окупирана је 1806. године од стране француских трупа, а потом је 1808. године и формално укинута и укључена у састав наполеонске Краљевине Италије.[3][4][5]
Дубровачка република Respublica Ragusina | |||
---|---|---|---|
| |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Престоница | Дубровник | ||
Друштво | |||
Службени језик | латински, италијански[1] говорни: српски и далматски[2] | ||
Религија | католицизам | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век, нови век | ||
— Оснивање | 1358. | ||
— Укидање | 1808. (450 год.) | ||
— Статус | бивша држава | ||
Догађаји | |||
— Основан Дубровник | око 614. | ||
— Француска анексија | 31. јануар 1808. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 1.500 ² | ||
Становништво | око 30.000 | ||
Земље претходнице и наследнице Дубровачке републике | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Млетачка република | Краљевина Италија (Прво француско царство) |
Свој врхунац је достигла у XIV и XV веку захваљујући веома развијеној трговини у унутрашњости Балканског полуострва на коме су се Дубровчани бавили и закупљивањем тргова, рудника и царина од месних владара Србије и Босне, чиме су додатно повећавали своје приходе. У циљу поспешења своје трговине, Дубровчани су у већим градовима у унутрашњости оснивали своје колоније (Ново Брдо и други). У доба свог највећег обима, република је захватала простор од Пељешца (Стонски рат) до бококоторске Превлаке са деловима Конавла и Поповог поља. Откриће Америке и поморског пута за Индију, као и стагнација Османског царства у XVII веку која је за последицу имала давање трговачких повластица другим западним земљама, довели су до опадања дубровачке привреде и целокупне државе, а преломну тачку представља велики земљотрес који је град погодио 6. априла 1667. године и од кога се он више никада није опоравио.
Иако је Дубровачка република номинално признавала врховну власт већих држава (Млетачка република, Српско царство, Краљевина Угарска, Османско царство), она је фактички била самоуправна, а у појединим периодима и готово независна.