Кучај
планина у Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кучајске планине, Јужни Кучај, или само Кучај, су планине које се налазе у источној Србији између река Ресаве, Злотске реке и Црног Тимока. Долина реке Ресаве одваја ове планине од планине Бељанице на северу, а јужна граница Кучаја су Грза, Честобродица, односно долина Црне реке (пут Параћин-Криви Вир). Источна граница је Злотска река, док се на западу подгорина планина спушта у моравску раван. Припадају групи Карпатско-балканских планина, са правцем пружања североисток-југозапад, на дужини од 40 km.
Кучај | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Велика Треста |
Ндм. висина | 1.284 m |
Координате | 44° 05′ 00″ С; 21° 50′ 00″ И |
Географија | |
Државе | Србија |
Масив | Карпатско-балканске планине |
Група | Карпатске планине |
Под термином „Кучајске планине” подразумева се неколико планинских венаца, врхова и висоравни, односно заталасана планинска површ засечена речним долинама. Ова велика површ је шумовита и богата бројним природним знаменитостима, посебно крашким облицима рељефа. Просечна висина површи је 1 000 m, уз поједине ниже депресије, а средином простора уздиже се венац Јавориште, који дели предео на два дела. На овом венцу су неки већи врхови: Оштри камен (1 213 m), а јужно од њега су нешто нижи Јаворити врх, врх Трива Палчин и Копривно брдо. У наставку Јаворишта, на северу је купа Тресте са врхом Велика Треста (1 284 m), највишим врхом планине. Северније, недалеко од Тресте, издиже се врх Стража (1 223 m), познати видиковац на споју са планином Бељаницом. Југоисточно од овог простора је масив Малиника, са врхом Велики Малиник, који се може сматрати и посебном планином, али и делом овог предела и планине.
Назив планина потиче од мноштва куча, односно вукова, а њихов стари назив је Голубињачке или Хајдучке планине.[1]
Планина је претежно изграђена од шкриљаца и кречњака. На Кучају се налази пространа Брезовичка површ са бројним крашким увалама (Игриште, Торовиште, Велика и Мала Брезовица). Поред увала срећу се и јаме (Гаура Фрнђефунд) и неке од најпознатијих пећина у Србији (Боговинска, Злотска, Ресавска и Раваничка).