Национална химна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Национална или државна химна је репрезентативна инструментална или вокално-инструментална композиција државе, која се претежно изводи у свечаним односно службеним приликама.[1] Већина државних химни су маршеви или химне у стилу. Америчке, централноазијске и европске нације теже китњастијим и оперским комадима, док оне на Блиском истоку, у Океанији, Африци и на Карибима користе упрошћеније фанфаре.[2] Неке земље које су подељене у више конститутивних држава имају своје званичне музичке композиције за њих (као што су Уједињено Краљевство, Русија и бивши Совјетски Савез); песме њихових бирачких јединица се понекад називају националним химнама иако нису суверене државе.
Изводе се на националним свечаностима и прославама, а такође и на спортским манифестацијама. На Олимпијским играма и сличним службеним међународним такмичењима, државна химна се изводи током церемоније доделе једне од медаља. Државне химне се такође изводе и пре почетка такмичења у многим спортским лигама. Чак, у неким државама, национална химна се изводи ученицима и студентима сваког дана, прије почетка предавања. Осим тога, у појединим земљама, химна се изводи у позориштима пре почетка представе, као и у биоскопима, пре емитовања филма.[3] У већини случајева, изводи се само једна строфа, најчешће прва, што није увек случај, јер Немачка на пример користи трећу строфу. Већи ентитети понекад такође имају своју химну. Постоји прегршт међународних химни. Службена химна Европе је „Ода радости“ из Бетовенове девете симфоније.