Пролеће
једно од годишњих доба / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пролеће (ијек. прољеће) једно је од четири годишња доба, после зиме и пре лета.[1] Постоје различите дефиниције пролећа, али локална употреба појма варира у складу с локалном климом, културама и обичајима. По конвенцији, на северној полулопти траје део марта, цео април, мај и део јуна, а на јужној полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. Када је на северној хемисфери пролеће, на јужној хемисфери је јесен и обрнуто.
Годишње доба | |
---|---|
Северна умерена зона | |
Астрономска сезона | 21. март — 21. јун |
Метеоролошка сезона | 1. март — 31. мај |
Соларна сезона | 1. фебруар — 30. април |
Јужна умерена зона | |
Астрономска сезона | 23. септембар — 22. децембар |
Метеоролошка сезона | 1. септембар — 30. новембар |
Соларна сезона | 1. август — 31. октобар |
Лето Пролеће Јесен Зима |
На први дан пролећа, обданица и ноћ трају једнако, око дванаест сати (пролећна равнодневица). Како време одмиче од равнодневице, дужина обданице се повећава, а дужина ноћи смањује.
Пролеће симболизује препород, подмлађивање, обнову, васкрсење и поновни раст.[2] Разне културе могу имати локална имена годишњих доба која имају мало еквиваленције с појмовима који потичу из Европе.