Српско вајарство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Српско вајарство обухвата вајарска дела која припадају наслеђу српске културе. За разлику од српског сликарства, вајарство има потпуно другачији пут јер практично није ни постојало до половине 19. века.[1] До тада, ако се изузме црквена орнаментика и народна пластика, скулптура у ужем смислу те речи није ни постојала. Један од основних узрока се може наћи и у потпуно другачијем ставу православне цркве у односу на католичку, јер православна црква није одобравала скулптуре светаца, сцена из библије и других религиозних тема, па се, скулптура постепено појављује тек са школовањем вајара из Србије у иностранству и јачањем световног, грађанског друштва и његовим већим упливом и у уметност.[2] Други фактор споријег развоја вајарства јесте вишевековна колективна окренутост ка литерарном и наративном као основној претпоставци уметности.[3]