Јавни превоз
услуга заједничког превоза за ширу јавност / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јавни саобраћај је заједнички путнички саобраћај, односно услуга која је доступна за коришћење, за разлику од приватног саобраћаја, као што су такси или приватни аутобуси. Јавни саобраћај обавља се на: сталним линијама (свакодневно), сезонским линијама (школска, излетничка) и ванредним линијама (за време сајмова, манифестација...).[1][2][3] Примери јавног превоза укључују градске аутобусе, тролејбусе, трамваје (или лаку железницу) и путничке возове, брзи транзит (метро/субвеј/подземна железница, итд) и трајекте. Јавним превозом између градова доминирају авиокомпаније, аутобуси и међуградска железница. Железничке мреже великих брзина развијају се у многим деловима света.
Већина система јавног превоза одвија се на фиксним рутама са постављеним тачкама улаза/излаза путника према унапред утврђеном реду вожње, и најчешће се услуге пружају са задатом учесталости (нпр. „на сваких 15 минута”, за разлику од планираних у било које одређено доба дана). Међутим, већина путовања у јавном превозу укључује и друге начине путовања, попут путника који пешаче део руте или користе аутобуске услуге до железничких станица.[4] Дељиви таксији нуде услуге по захтеву у многим деловима света, које се могу такмичити са фиксним линијама јавног превоза, или их допуњавати довођењем путника на чворишта. Паратранзит се понекад користи у областима са ниском потражњом и за људе којима је потребна услуга од врата до врата.[5]
Градски јавни превоз се изразито разликује између Азије, Северне Америке и Европе. У Азији, профитом-вођени конгломерати за масовни транзит и некретнине, који су у приватном или јавном власништву, претежно управљају системима јавног транзита.[6][7] У Северној Америци, општинске транзитне власти најчешће руководе операцијама масовног транзита. У Европи, како државне, тако и приватне компаније претежно оперишу системе масовног транзита. Услуге јавног превоза могу бити профитно оријентисане применом накнада по растојању, или могу бити дотиране из државних субвенција, при чему се паушалне цене наплаћују сваком путнику. Услуге могу бити потпуно профитабилне захваљујући великом броју корисника и високим односима повраћаја наплатних станица, или се могу регулисати и евентуално субвенционисати из локалних или националних пореских прихода. Потпуно субвенционисане, бесплатне услуге постоје у неким градовима.
Из географских, историјских и економских разлога, међународне разлике постоје у погледу употребе и обима јавног превоза. Док земље Старог света имају опсежне и честе системе који опслужују старе и густо насељене градове, многи градови Новог света имају многобројна урбана ширења и много мање свеобухватан јавни превоз. Међународно удружење јавног превоза (енгл. ) је међународна мрежа управа и оператера јавног превоза, доносиоца одлука, научних института и индустријских снабдевача транспортне опреме за јавни превоз. Она има 3.400 чланова у 92 земље из целог света.