Јанко Чмелик
партизански борац и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јанко Чмелик (слч. ; Стара Пазова, 16. новембар 1905 — Хрватска Митровица, 12. мај 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
јанко чмелик | |
---|---|
Датум рођења | (1905-11-16)16. новембар 1905. |
Место рођења | Стара Пазова, Аустроугарска |
Датум смрти | 12. мај 1942.(1942-05-12) (36 год.) |
Место смрти | Хрватска Митровица, НД Хрватска |
Професија | земљорадник |
Члан КПЈ од | март/април 1935. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Народни херој од | 25. октобра 1943. |
Потицао је из сиромашне земљорадничке породице војвођанских Словака из Старе Пазове. Пошто му је отац умро пар година након завршетка Првог светског рата, убрзо након основне школе је са мајком почео да се бави земљорадњом. Пошто нису имали довољно земље, радио је као надничар код богатијих сељака. Како је од најранијих дана осетио тежак земљораднички живот био је опозиционо опредељен. Посећујући читаоницу Словачког народног дома дошао је у додир са комунистима и 1935. године постао члан тада илегалне Комунистичке партије.
Био је веома друштвено активан и утицао је на пољопривредне раднике и сиромашне сељаке да се организују и боре за боље услове живота. Од 1936. је био секретар партијске ћелије, а од 1937. године секретар Месног комитета КПЈ у Старој Пазови. Учествовао је у организацији штрајка пољопривредних радника у Старој Пазови, а активно је радио и са омладином. Од 1938. је вршио дужност секретара Среског комитета КПЈ за Стару Пазову, а 1940. је био изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Политички је деловао и кроз Словачку читаоницу, где је био члан Управе.
Веома активно је радио на развијању задружног покрета, а током 1939. године радио је на стварању организације Задружне омладине. Због своје активности, био је изабран за председника Земљишне заједнице, која је споровела одлуку о подели дела државне земље беземљашима. Због политичке активности био је у немилости режима Краљевине Југославије, а велепоседници су му забрањивали да долази на њихова имања и „подбуњује раднике”. Његова кућа била је састајалиште комуниста, у којој су одржаване партијске конференције, значајне за револуционарну активност у овом делу Срема.
Учествовао је у Априлском рату, 1941. године, а након капитулације Југословеске војске био је одведен у заробљенички логор у Немачку. Јуна 1941. године успео је да изађе из логора и врати се у Стару Пазову, где се одмах повезао са партијском организацијом. У току припрема за оружани устанак, био је именован за политичког секретара Среског комитета КПЈ задужен за рад у старопазовачком срезу. Активно је радио на окупљању људи, формирању и учвршћивању ударних група, успостављању партијских веза и др. Као члан Окружног комитета, радио је на формирању Подунавског партизанског одреда, а учествовао је и у прихватању групе робијаша-комуниста који су августа 1941. године побегли из сремскомитровачког затвора.
Услед издаје Гордане Ивачковић, која је била члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, усташка полиција му је поставила заседу и ухапсила га 19. новембра 1941. године у Старој Пазови. Приликом хапшења Јанко је покушао да побегне, али је био рањен. Одведен је у усташки штаб где је мучен, али пошто је био у тешком стању пребачен је у земунску болницу на лечење. Фебруара 1942. године је из болнице био пребачен најпре у затвор у Руми, а потом у Вуковару. Усташка полиција је знала да је један од организатора комунистичке организације у Старој Пазови и хтела је да га присили да открије своје сараднике, због чега је у току истраге био подвргнут страшном мучењу — гулили су му кожу с леђа и сврдлом бушили кости на ногама.
Упркос свим мучењима, Јанко је упорно ћутао и никога није одао, због чега га је Преки суд у Вуковару 2. маја 1942. године осудио на смрт. Стрељан је 12. маја у тадашњој Хрватској Митровици, заједно са групом родољуба из Срема, а на стрељање је изведен на носилима. Сахрањен је на гробљу у Старој Пазови, а његово име је уписано у Алеји хероја на спомен-гробљу у Сремској Митровици.
За народног хероја проглашен је 25. октобра 1943. године.