Јелена Лазаревић Балшић Косача
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Лазаревић, удата Балшић, а потом Косача (Прилепац, између 1366. и 1371 — март 1443), била је средњовековна племкиња, ћерка српског кнеза Лазара и кнегиње Милице. Удала се 1386. године за зетског господара Ђурђа II Балшића (у. 1403). Оставши удовица, касније се преудала (крајем 1411. године) за војводу Сандаља Хранића Косачу (у. 1435). Уживала је велики углед, као покровитељка Српске православне цркве, а сачувани део њене преписке сврстава се у врх српске средњовековне епистолографске књижевности.[1][2][3]
Кратке чињенице Јелена Лазаревић Балшић Косача, Датум рођења ...
Јелена Лазаревић Балшић Косача | |
---|---|
Датум рођења | око 1366 — 1371. |
Место рођења | Прилепац, Кнежевина Србија Лазара Хребељановића |
Датум смрти | 1443. |
Место смрти | острво Бешка (Бешка горица) на Скадарском језеру, Српска деспотовина |
Гроб | црква св. Богородице, на острву Бешка (Бешка горица) на Скадарском језеру |
Супружник | Ђурађ II Балшић, Сандаљ Косача |
Потомство | Балша III Балшић |
Родитељи | кнез Лазар Хребељановић Милица Хребељановић |
Династија | Лазаревићи, Балшићи, Косаче |
Господарица Зете до 1403. и војвоткиња од Хума (од 1411 — 1435) у Краљевини Босни | |
Период | Зета ? — 1403. ; војводство Хума (у Краљевини Босни) 1411 — 1435. |
Наследник | у Зети , Балша III Балшић |
Затвори