From Wikipedia, the free encyclopedia
Јиржи Карасек зе Лвовиц (чеш. ; Праг, 24. јануар 1871 – Праг 5. март 1951) био је чешки књижевник, колекционар и књижевни критичар. Значајни је представник декаденције у чешкој књижевности, кога су противници називали Краљем позера. У својим делима писао је о слободној љубави, хомосексуалности, некрофилији, пролазности и смрти. Као вид протеста против баналности и осредњости живота оновремене масе, Карасек је створио особен естески и изоловани свет аристократских појединаца, издвојених од свакодновног живота и уобичајних друштвених односа. У таквом свету његови јунаци култивишу своје дивље страсти и приватне фантазије.[1] Као писац и критичар био је близак поступку натурализма и импресионизма.
Јиржи Карасек зе Лвовиц | |
---|---|
Датум рођења | 24. јануар 1871. |
Место рођења | Праг, Аустроугарска |
Датум смрти | 5. март 1951. (80 год.) |
Место смрти | Праг, Чехословачка |
Период | декаденција |
Утицаји од | Пол Верлен, Шарл Бодлер, Стефан Маларме, Оскар Вајлд, Фридрих Ниче, Аугуст Стринберг |
Утицао на | Јан Зрзави |
Најважнија дела | Зазидани прозори, Содома, Аристократска књига, Острво прогнаних, Ендимион. |
Потпис |
Додатак зе Лвовиц придодао је свом имену тврдећи да је потомак шеснаестовековног астронома Циприана Лвовицкехоа зе Лвовица.
Рођен је 24. јануар 1871. у Прагу, где је завршио средњу школу. Наставио је школовање на богословском факултету, где је провео мање од две године.[2] На годину дана напустио је Чешку живећи у Баварској, да би се 1891. вратио у свој родни град и запослио као службеник у пошти. Касније је именован за директора поштанског музеја, библиотеке и архива.
Заједно са Арноштем Прохазком 1894. основао је часопис Модерни преглед (), у којем је углавном објављивао стваралаштво чешке и француске декаденције. У јунском броју 1895. Карасек је написао чланак у одбрану хомосексуалности, и на тај начин написао њену прву јавну одбрану у чешкој историји. Пошто је сам Карусек био геј, тема му је била веома блиска. Убрзо је покренуо "часопис за сексуалне реформе" Глас (), неку врсту пионирског геј часописа.[3] Након његовог гашења покренуо је сличан часопис под називом Нови глас ().[4]
Током свог живота прикупио је велику приватну библиотеку (48.000 наслова)[5] и колекцију словенске уметности и графике (40.000 примерака). Ту такозвану Карасекову колекцију донирао је удружењу Соко смештеном у Тиршовом дому у Прагу, под условом да буде њен управник до краја живота. Од 1954. колекција је део Музеја чешке књижевности.[6] Интересовао се за окултизам и био је члан херметичког друштва .
Умро је од запаљења плућа 1951.
Карасек је аутор неколико збирки поезије, романа и приповетки. Писао је под утицајем Шарла Бодлера, Пола Верлена, Оскара Вајлда и Фридриха Ничеа. Посебан утицај на његово стваралаштво извршио је и Аугуст Стринберг, кога је у свом есеју назвао апостолом истине, револуционарним писцем преломног периода, и ствараоцем који је пригрлио нову, аристократску, културну тачку гледишта.[7]
Његова поезија носи типичне особине декаденције (морбидну еротику, развратност, болешљивост, аристократизам, идеализацију патолошког итд). Због мотива присутних у његовој поезији, често је наилазио на осуду. Тако је целокупни тираж друге песничке збирка Содома заплењен под оптужбом за неморалност. Наводно је своју поезију писао у замраченој соби, окружен увелим цвећем.[8]
Карасекова проза писана је у традицији готског романа. У њој је присутан егзотични и бизаран свет насељен мистицима, демонима, тровачима и чаробњацима. У роману Ганимед из 1925. варирао је мит о голему. У њему вајар Јерген Мелер оживљава своју скулптуру прелепог младића, као вид компензације сопствене физичке ружноће.[9] Данас се поједини делови његовог прозног опуса сврставају у научну фантастику.
Његово дело утицало је на чешког сликара и графичара Јана Зрзавија.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.