Јован Јовановић Змај
српски лекар и песник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац, уредник и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.
Кратке чињенице Јован Јовановић Змај, Датум рођења ...
Јован Јовановић Змај | |
---|---|
Датум рођења | (1833-12-06)6. децембар 1833. |
Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
Датум смрти | 14. јун 1904.(1904-06-14) (70 год.) |
Место смрти | Сремска Каменица, Аустроугарска |
Супружник | Ружа Личанин |
Родитељи | Павле Јовановић |
Најважнија дела | „Ђулићи“ „Ђулићи увеоци“ „Светли Гробови” |
Потпис |
Затвори
Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]