From Wikipedia, the free encyclopedia
Џорџ Карлин (енгл. ; Њујорк, 12. мај 1937 — Санта Моника, 22. јун 2008) је био амерички комичар и критичар друштва. Често је говорио да родити се на планети Земљи значи купити карту за циркус наказа - а родити се у САД значи имати карту у првом реду. Освојио је пет Греми награда.[1] Карлинов комичарски наступ који се бавио питањем „седам псовки“ је доспео пред Врховни суд САД, по питању цензуре у САД. Суд је са 5 према 4 донео одлуку да Влада САД може цензурисати „непристојан материјал“ на радио и ТВ медијима.
Џорџ Карлин | |
---|---|
Датум рођења | 12. мај 1937. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 22. јун 2008. (71 год.) |
Место смрти | Санта Моника, САД |
Веб-сајт |
Сматра се једним од најважнијих и најутицајнијих станд-уп комичара свих времена, назван је „деканом комичара контракултуре”.[2] Био је познат по мрачној комедији и размишљањима о политици, енглеском језику, психологији, религији и табу темама. Његова рутина „седам прљавих речи“ била је централна у предмету Врховног суда Сједињених Држава из 1978. ФКК против Фондације Пацифика, у којој су одлуком 5–4 потврђена овлашћења владе да цензурише непристојне материјале у јавном емитовању.
Први од 14 Карлинових станд-уп комедијских специјала за HBO снимљен је 1977. Од касних 1980-их, његове рутине су се фокусирале на социокултурну критику америчког друштва. Често је коментарисао америчка политичка питања и сатирисао америчку културу. Он је био чест извођач и гост у емисији током тродеценијске ере Џониja Карсона и водио је прву епизоду 1975. године. Његов последњи комичарски специјал, , снимљен је мање од четири месеца пре његове смрти од срчане инсуфицијенције.[3] Године 2008, постхумно му је додељена Марк Твенова награда за амерички хумор. Године 2004, он је био пласиран је друго место на листи 10 најбољих америчких комичара Комеди централа.[4] Магазин Ролинг Стоун га је 2017. године сврстао на друго место (иза Ричарда Пријора) на листи 50 најбољих станд-уп комичара свих времена.[5]
Инспирацију је често налазио тражећи необично у нечему наочиглед најобичнијем - у најсвакодневнијим активностима је примећивао изненађујуће појаве које остају непримећене.
Велик део његовог хумора је имао елемент шока. Ово је објаснио у интервјуу у емисији Крис Рок Шоу (28.11.1997): „Волим да узнемирим људе. Да видим где је њихова граница прихватљивог, да ту границу прекорачим и да их онда преведем преко те границе, а да им на крају буде драго што се то све десило."
Карлин је пореклом Ирац и васпитан је у духу католицизма, али је био противник религије и исмевао ју је у свом наступу „Сви сте заражени“, где је тврдио да је уместо религије и Бога, обожавао Сунце, али да је на крају завршио са обожавањем Џоа Пешија (с којим је добар пријатељ у приватном животу). У наступу „Жаљење и кукање“ свео је десет Божјих заповести на две, а онда је додао још једну : „Задржаћеш своју религију за себе“.
Критиковао је многе аспекте америчког живота: опсесију безбедношћу, опсесију децом (родитељством), конзумеризам, огромне класне разлике, ратове које САД воде у свету (тврдећи да је то једино што умеју добро да ураде). Посебан акценат је стављао на црни хумор, тврдећи да ужива у природним катастрофама и самоубиствима.
Неки од његових најпознатијих наступа су:
Карлинови утицаји обухватају Дени Кеј,[6][7] Џонатан Винтерс,[6] Ленија Бруса,[8][9][10] Ричарда Прајора,[8] Николаса и Меј,[11] Џерија Луиса,[6][8] Браће Маркс,[6][8] Морта Сала,[10] Спајка Џонса,[8] Ернија Ковача,[8] и Риц браћу.[6]
Година | Наслов | Улога | Напомене |
---|---|---|---|
1968 | With Six You Get Eggroll | Herbie Fleck | |
1976 | Car Wash | Taxi Driver | |
1979 | Americathon | Наратор | |
1987 | Outrageous Fortune | Frank Madras | |
1989 | Bill & Ted's Excellent Adventure | Rufus | |
1990 | Working Tra$h | Ralph Sawatzky | Телевизијски филм |
1991 | Bill & Ted's Bogus Journey | Rufus | |
The Prince of Tides | Eddie Detreville | ||
1995 | Streets of Laredo | Billy Williams | 3 епизоде |
1999 | Dogma | Cardinal Ignatius Glick | |
2001 | Jay and Silent Bob Strike Back | Hitchhiker | |
2003 | Scary Movie 3 | Architect | |
2004 | Jersey Girl | Bart Trinké | |
2005 | The Aristocrats | Himself | |
Tarzan II | Zugor | Voice | |
2006 | Аутомобили | Fillmore | |
2007 | Happily N'Ever After | Wizard | |
2020 | Bill & Ted Face the Music | Rufus | Постхумно издање; archival footage[13] |
Година | Наслов | Улога | Напомене |
---|---|---|---|
1962 | The Tonight Show | Он сам | 1 епизода |
1965 | The Merv Griffin Show | 1 епизода | |
1966 | The Jimmy Dean Show | 2 епизоде | |
The Kraft Summer Music Hall | Н/Д | Писац | |
1966 | That Girl | George Lester | Епизода: "Break a Leg" |
1967–1971 | The Ed Sullivan Show | Он сам | 11 епизоде |
1968 | The Smothers Brothers Comedy Hour | 1 епизода | |
1969 | What's My Line? | 1 епизода | |
The Game Game | 1 епизода | ||
The Carol Burnett Show | 1 епизода | ||
1971–1973 | The Flip Wilson Show | 6 епизоде такође писац | |
1972 | The Mike Douglas Show | 1 епизода | |
1977 | Welcome Back, Kotter | Wally 'The Wow' Wexler | Епизоде: "Radio Free Freddie" |
1975, 1984 | Saturday Night Live | Домаћин | Епизоде: 1 и 183 |
1987 | Nick at Nite | Н/Д | |
1988 | Justin Case | Justin Case | TV филм у режији Блејка Едвардса |
1991–1996 | Thomas & Friends | наратор (глас) | 104 епизоде |
1991–1993 | Shining Time Station | Mr. Conductor, наратор | 45 епизоде |
1995 | Shining Time Station: Once Upon a Time | Телевизијски филм | |
Shining Time Station: Second Chances | |||
Shining Time Station: One of the Family | |||
Streets of Laredo | Billy Williams | 3 епизоде | |
Shining Time Station: Queen for a Day | Mr. Conductor | Телевизијски филм | |
1994–1995 | The George Carlin Show | George O'Grady | 27 епизоде |
1996 | Mr. Conductor's Thomas Tales | Mr. Conductor, наратор | 6 епизоде |
1999 | Storytime with Thomas | 2 епизоде | |
1998 | The Simpsons | Munchie (глас) | епизоде „D'oh-in in the Wind” |
1999, 2004 | The Daily Show | Himself | 3 епизоде |
2000 | MADtv | Mr. Conductor | епизоде: 518 & 524 |
2004 | Inside the Actors Studio | Himself | 1 епизода |
2008 | Cars Toons: Mater's Tall Tales | Fillmore (глас) | 1 епизода; архивски снимци |
Година | Наслов | Улога |
---|---|---|
2006 | Cars | Fillmore |
Специјал | Година | Напомене |
---|---|---|
On Location: George Carlin at USC | 1977 | |
George Carlin: Again! | 1978 | |
Carlin at Carnegie | 1982 | |
Carlin on Campus | 1984 | |
Playin' with Your Head | 1986 | |
What Am I Doing in New Jersey? | 1988 | |
Doin' It Again | 1990 | |
Jammin' in New York | 1992 | |
Back in Town | 1996 | |
George Carlin: 40 Years of Comedy | 1997 | |
You Are All Diseased | 1999 | |
Complaints and Grievances | 2001 | |
Life Is Worth Losing | 2005 | |
All My Stuff | 2007 | Сет чаплинових првих 12 самосталних специјала (искључујући ). |
It's Bad for Ya | 2008 | |
Commemorative Collection | 2018 |
Књига | Година | Напомене |
---|---|---|
Sometimes a Little Brain Damage Can Help | 1984 | 0-89471-271-3[14] |
Brain Droppings | 1997 | 0-7868-8321-9[15] |
Napalm and Silly Putty | 2001 | 0-7868-8758-3[16] |
When Will Jesus Bring the Pork Chops? | 2004 | 1-4013-0134-7[17] |
Three Times Carlin: An Orgy of George | 2006 | 978-1-4013-0243-6[18] Збирка три претходна наслова. |
Last Words | 2009 | 1-4391-7295-1[19] Постхумно издање. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.