Абака-кан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абака-кан, Абага, Абакатан, Абагу или Абатар[lower-alpha 1][1] (1234, поседи Толуида — 1281/1282/1284, Хамадан) је био господар Истока, тј. други кан Илканата (1265—1281/1282/1284) из династије Хулагида (огранак династије Бориџигин, односно тзв. Златне породице).[2][3][4][5][6][7]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Правопис, стил.... |
Абака-кан | |
---|---|
Пуно име | Бориџигин Абака |
Датум рођења | (1234-00-00)1234. |
Место рођења | поседи Толуида, Монголско царство |
Датум смрти | 1282.(1282-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (47/48 год.) |
Место смрти | Хамадан, Монголско царство, Илканат |
Супружник | Марија Палеологина |
Потомство | Аргун-кан, Кијакато, Олџат |
Родитељи | Хулагу-кан Јисунџин-катун |
Династија | Хулагиди (огранак династије Бориџигин) |
кан Илканата | |
Период | 1265—1284. |
Претходник | Хулагу-кан |
Наследник | Ахмед-кан |
Био је син Хулагу-кана и Јисунџин-катун. О његовом раном детињству се готово ништа не зна, зна се само да се родио и одрастао у Монголији. На историјској сцени се појављује први пут 1256. године када се придружује оцу у походу на Блиски исток. Заједно са оцем, следеће године, сломивши отпор асасина,[8] креће на Багдад, тадашњу престолницу некада моћног Абасидског калифата. 10. фебруара 1258. године, после дугог бомбардовања, Багдад се предаје Монголима, који убијају калифа и врше велики масакр.[8] После Багдада, дошао је на ред и Дамаск, који се, да не би завршио као Багдад, одмах предао. Падом Дамаска Монголи су дошли у додир са крсташима у Светој земљи, од којих им је Бохемонд од Антиохије помогао у освајању Дамаска. Даља освајања Монгола заустављена су битком код Ајн-ал-Јалута 3. септембра 1260. године, када су монголске снаге тешко поражене од стране египатских Мамелука, који су освојили Дамаск.
Хулагу је на освојеним територијама, од Инда до Средоземног мора, успоставио ново Персијско царство - Илканат. Абаки, свом омиљеном сину, дао је на управу Туркестан, али је Туркестан, као и друге делове Корасана, Илканату отео Барак-кан, кан Бухаре. Корасан је касније повраћен.
После очеве смрти Абака је завладао Илканатом. Абака опет покушава да Илканат прошири на југоисток па обнавља сукоб с Египтом. Али, Египат династије Мамелука га је поразио у бици код Елбистана, 15. априла 1277. године и код Хомса, 29. октобра 1281. године. По свој прилици овај други пораз био је тежи, али није донео неке веће територијалне промене.
Египатски султан Бајбарс, користивши смрт Хулагу-кана, успео је и да освоји низ крсташких утврђења и градова. Ово је изазвало Девети крсташки рат на чијем челу се налазио енглески принц Едвард Дугоноги. Крсташи су се се 1271. године искрцали у Палестини, освојили Назарет и почели са пљачкањем. У пљачки им се прдружио и Абакин генерал Самагар са неких 10.000 Монгола. Следеће године Едвард је склопио мир с Бајбарсом и одложивши крах крсташких земаља и због проблема код куће у Енглеској, напустио Свету земљу.
Бајбарс је пљачкао и Јерменско краљевство Киликију. У бици познатој као катастрофа на Мари, 1266. године, он је заробио јерменског принца Левона, док је други, Торос, погинуо. Киликија је тада непојмљиво опустошена, а међу опустошеним градовима нашли су се и Сис и Лајаса.
Илканат се сукобљава и са Чагатаи канатом и ту је предводник војске Илканата, Абакин син Аргун, извојевао победу у бици на реци Јон у Дамагану.
Абака је био званично шаманиста, али је, због утицаја своје бабе по оцу Соркохтани Беки, своје мајке Јисунџин-катун, маћехе Докуз-катун и супруге Деспине-катун, показао симпатије према хришћанству. Докуз-катун и касније Деспина-катун, биле су духовне вође Монгола Илканата.
Током Абакине владавине Илканат је био пространи канат са мноштвом вазала у коме је трговина цветала. Трговало се са свим деловима Монголског царства, Арабијом, Египтом и Сомалијом. Највећи трговачко средиште каната био је град Ормуз, иначе вазал канатовог вазала.
Године 1274., Велики кан Кублај-кан, Абакин стриц, поставља га да води инвазију на Јапанска острва. Заједно са војсковођом Кинезом, Ванг-сан-чином, Абака је прешао воде између Јапана и Кореје и освојио неколико острва, једну тврђаву и потукао славне самурајске ратнике. Једини разлог због кога нису успели да постигну ништа више од овога је била завист између Абаке и Ванг-сан-чина, која је у добром делу компромитовала све монголске акције на Јапанским острвима. Шта су Монголи, после ових успеха, даље планирали, остала је тајна, јер је још исте вечери, после боја са самурајским ратницима, почео да дува божански ветар (или Камиказе), који је уништио монголску армаду, тада најмоћнију флоту на свету. Од монголских бродова једино су се спасили они на којима су били виши официри, који су били на отвореном мору. Абака и Ванг-сан-чин тако су се вратили натраг. Ова експедиција под вођством Абака-кана и Ванг-сан-чина постала је позната као Бунеј битка или као прва битка у заливу Хаката.
Кад је сазнао да су размирице Абаке и Ванг-сан-чина проузроковале неуспех монголске војске у Јапану, Кублај-кан се разбеснео и наредио убиство обеју вођа. Ванг-сан-чин је убијен на један јако грозан начин у Монголији, а Абаки је одрубљена глава 1282. или 1284. године у Хамадану, у Персији.
Иза себе је оставио два сина Аргуна и Кијакатоа.[2][9].
Током Абакине владавине кроз Илканат је прошао Марко Поло.[10]