Азовско море
море / From Wikipedia, the free encyclopedia
Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу је окружено Украјином, а на западу, југу и истоку Русијом.[3][4][5]
Азовско море | |
---|---|
Координате | 46° С; 37° И |
Притоке | Дон and Кубан |
Земље басена | Русија, Украјина |
Макс. дужина | 360 km (220 mi)[1] |
Макс. ширина | 180 km (110 mi)[1] |
Површина | 39.000 km2 (15.000 sq mi)[1][2] 2 |
Прос. дубина | 7 m (23 ft)[1] |
Макс. дубина | 14 m (46 ft)[1] |
Запремина | 290 km3 (240×10 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Популарно веровање је да је име мора дошло од имена куманског кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај. Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд. Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу. Дакле по овој теорији топографски термин је словенског назива а не турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.
Море је дугачко 340 и широко 135 .[3] Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ[3], које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 113 дуга Арабатска превлака или Арабатски гребен[3] и врло слани Сивашки залив. Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 и највећом дубином од 15,3 . На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у зависности од места и годишњег доба.[6] Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970-их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.[7]
Азовско море је у великој мери под утицајем улива Дона, Кубана и других река које доносе песак, муљ и шкољке, које заузврат формирају бројне заливе, лимане и уске косе. Због ових наслага, морско дно је релативно глатко и равно, а дубина се постепено повећава према средини. Због дотока реке, вода у мору има низак салинитет и велику количину биомасе (као што су зелене алге) која утиче на боју воде. Обилни планктон резултира необично високом продуктивношћу рибе. Морске обале и спрудови су ниски; богати су вегетацијом и колонијама птица. Азовско море је најплиће море на свету, са дубином која варира између 0,9 and 14 m (3 and 46 ft).[1][8][9][10][11] Постоји стални одлив воде из Азовског мора у Црно море.