Акт о великим реформама
From Wikipedia, the free encyclopedia
Закон о великим реформама у најужем смислу подразумева Први Велики закон о реформи донесен 1832. године. У ширем смислу он обухвата 3 закона о реформи: из 1832, 1867. и 1884. године. У најширем смислу, Закон о великим реформама обухвата реформе и реконструкције везане за британске институције 19. и почетком 20. века:
- 1832. — донесен Први Велики закон о реформи
- 1833. — укинуто ропство и издат Закон о фабрикама који је регулисао услове рада у индустрији
- 1834. — изашао нови Закон о сиромашнима и Закон о општинским корпорацијама
- 1846. — повучен Акт о кукурузу, који је до тада контролисао увоз житарица
- 1867. — донесен Други закон о реформи
- 1870. — донесен Закон о образовању и извршена реформа градске службе
- 1871. — настао Закон о универзитетском тестирању и Закон о регулисању армије
- 1872. — спроведен Закон о тајном гласању
- 1884. — изашао Трећи закон о реформи
- 1911. — укинуто вето Горњег дома
- 1918. — преостали мушкарци и жене старије од 30 година добили су право гласа
- 1918. — жене старије од 21 године добиле су право гласа
Почетком 19. века Индустријска револуција је почела да преображава земљу. Она је полако довела до отклона политичке моћи од старих торијевских и виговских земљопоседничких класа ка новим индустријалцима. Савез трговаца и индустријалаца са виговцима ће довести до оснивања нове Либералне странке, чије су идеологије биле слободна трговина и лесе фер. Парламент је 1832. усвојио Закон о великим реформама, којим је почео пренос политичке моћи са аристократије на средњу класу.[1] На селу је ограђивање земљишта протеривало ситне фармере. Варошице и градови су почели да примају нову урбану радничку класу. Мало обичних радника је имало право гласа и они су оснивали своје организације у виду синдиката.