Аларихов законик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аларихов законик или Аларихов Бревијаријум (Breviarium Alaricianum или Lex Romana Visigothorum) је законски зборник који је 506. издао визиготски краљ Аларих II за своје римске поданике. Састављен је из римских извора, а садржи и многе тачке преписане из Теодосијевог законика. После саветовања са представницима цркве и високог племства законик је ступио на снагу (2. фебруар 506), у 22. години Аларихове владавине. Прекршајем се сматрала примена било каквог другог закона и за њу је следила предвиђена казна. Аларих II је наредио састављање овог законика како би својим хиспаноримским поданицима обезбедио скуп правила према којима би се понашали и према којима би хиспаноримске судије доносили пресуде у споровима између Хиспаноримљана. Краљ је такође наредио да се додају објашњења на једноставном језику свим оним законима код којих би се указала потреба.[1] Законик је био у употреби све до 654. када га је укинуо визиготски краљ Рекесвинт. Аларихов законик има изузетну вредност, јер представља један од ретких историјских извора о животу хиспаноримских поданика у визиготској држави.
За време свег свог постојања, Аларихов бревијар је допуњен само једном — допунио га је Теудис 546. године. Такође је сачуван једна копија рукописа ове допуне, која је позната као Закон о судским трошковима, којим се одређивала највиша сума коју су стране у судском спору могле добровољно да плате пре суђења, а у циљу спречавања подмићивања судских службеника.