Албинизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Уколико сте тражили чланак о музичару, погледајте чланак Албино (репер).
Албинизам (окулокутани албинизам) је група болести које се наслеђују аутозомно рецесивно. Код албинизма је продукција пигмента коже-меланина смањена[1], а код типа I-A се готово не производи.
Кратке чињенице Албинизам, Латински ...
Албинизам | |
---|---|
Латински | Albinismus |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | ендокринологија |
МКБ-10 | E70.3 |
МКБ-9-CM | 270.2 |
OMIM | 203100 103470, 203200, 203280, 203290, 203300, 203310, 256710, 278400, 214450, 214500, 220900, 300500, 300600, 300650, 300700, 600501, 604228, 606574, 606952, 607624, 609227 |
DiseasesDB | 318 |
MedlinePlus | 001479 |
eMedicine | derm/12 |
Patient UK | Албинизам |
MeSH | D000417 |
Затвори
Меланин се синтетише у пигментним ћелијама коже, меланоцитима. Ове ћелије производе меланин из аминокисилине тирозин уз помоћ ензима тирозиназе, а затим га депонују у цитоплазматске везикуле, меланозоми. Код албинизма је број маланоцита нормалан, али је поремећена синтеза меланина.
Учесталост окулокутаног албинизма је око 1:20.000.[1]