Алергија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алергија, преосетљивост, хиперергија, је реакција преосетљивости неког органа или целог организма на поновно уношење антигена.[11] Алергија настаје као последица поновљеног сусрета антигена са претходно створеним специфичним антителима од стране имунског система. Реч алергија је грч. порекла и настала је спајањем речи (грч. ) и (грч. ).[12] Алергијске болести су бројна стања узрокована преосетљивошћу имунског система на типично нешкодљиве супстанце у животној средини.[13] Ове болести укључују поленску грозницу, алергије на храну, атопијски дерматитис, алергијску астму и анафилаксију.[14] Симптоми могу укључивати црвене очи, сврабљиви осип, кијање, цурење носа, отежано дисање или оток.[1] Нетолеранција за храну и тровање храном су одвојена обољења.[3][4] Алергија може бити наследна (ектопијска), код особа са урођеном склоношћу, да на алергене са којима се свакодневно срећу у животу, стварају специфичну врсту антитела, и стечена која код појединих особа може настати у току свакодневног живота, након дуготрајног контакта са свакодневним или новим врстама антигена.[15]
Алергија | |
---|---|
Копривњача, један од симптома алергије | |
Специјалности | Дерматологија Имунологија |
Симптоми | Црвене очи, сврабни осип, цурење из носа, отежано дисање, оток, кијање[1] |
Типови | Атопијска кијавица, алергије на храну, атопијски дерматитис, алергијска астма, анафилакса |
Узроци | Генетички и фактори животне средине [2] |
Дијагностички метод | На бази симптома, тест убода коже, крвни тест[3] |
Слична обољења | Нетолеранција за храну, тровање храном[4] |
Превенција | Рано излагање потенцијалним алергенима[5] |
Лечење | Избегавање познатих алергена, лекова, имунотерапија алергенима [6] |
Лекови | Стероиди, антихистамини, епинефрин, стабилизатори мастоцита, антилеукотриени[6][7][8][9] |
Фреквенција | Честа[10] |
Уобичајени алергени укључују полен и одређену храну.[13] Метали и друге супстанце такође могу стварати проблеме.[13] Храна, убоди инсеката и лекови су чести узроци тешких реакција.[2] Њихов развој је резултат како генетских фактора, тако и фактора околине.[2] Основни механизам укључује имуноглобулин Е антитела (), део имунолошког система тела, који се везују за алерген, а затим за рецептор на мастоцитима или базофилима, где покрећу ослобађање запаљенских хемикалија попут хистамина.[16] Дијагноза се обично заснива на анамнези особе.[3] Даља испитивања коже или крви могу бити корисна у одређеним случајевима.[3] Позитивни тестови, међутим, не морају значити да постоји значајна алергија на дотичну супстанцу.[17]
Рано излагање потенцијалним алергенима може бити заштитно.[5] Третмани за алергије укључују избегавање познатих алергена и употребу лекова као што су стероиди и антихистаминици.[6] У тешким реакцијама препоручује се убризгавање адреналина (епинефрина).[7] Хипосензибилизација, којом постепено излажу људи све већим количинама алергена, корисна је за неке врсте алергија, као код поленске грознице и реакција на уједе инсеката.[6] Његова употреба код алергија на храну није јасна.[6]
Алергије су честе.[10] У развијеном свету око 20% људи је погођено алергијским ринитисом,[18] око 6% људи има бар једну алергију на храну,[3][5] а око 20% има атопијски дерматитис у неком тренутку.[19] Зависно од државе, око 1–18% људи има астму.[20][21] Анафилаксија се јавља код 0,05–2% људи.[22] Постоје индикације да се стопа многих алергијских болести повећава.[7][23][24] Реч „алергија“ први пут је употребио Клеменс фон Пиркует 1906. године.[2]